Sofija Antonijević je pre pet godna sa Tarnerovim sindromom rodila sina, a, kako kaže, iako je sa bebom bilo sve u redu, sa porođaja i iz trudnoće pamti samo ružne stvari. Da stvar bude gora, upala je i u postporođajnu depresiju sa kojom se borila čak 3 godine.
Bila je studentkinja kada je ostala trudna.
"Prošla sam torturu dok sam vodila trudnoću, u toj zdravstvenoj ustanovi sa vrlo neprijatnim pitanjima poput: 'Da li znaš čije je dete?', pa preventivnim davanjem Utrogestana koji mi je kasnije mnogo otežao otvaranje grlića. Posle sam se prebacila u dom zdravlja da vodim trudnoću, i tu sam imala divnu doktorku. Međutim, na dan termina porođaja odlazim u bolnicu gde pokušavaju ručno da mi izazovu porođaj. Na to me nisu pripremili uopšte pa se zamalo nisam onesvestila od iznenadnog bola, na šta sam dobila klasičan odgovor: 'A bilo ti je lepo dok si se j**ala'. Šalju me u porođajni boks, klistir su odradili i ostavili me da ležim pet sati da bi na kraju shvatili da porođaj neće još i poslali me na odeljenje patologije uz rečenicu: 'Ova se ne porađa još", govori Sofija.
Drugog dana prošla je ponovo kroz agoniju, a vređali su je čak i zbog toga što nije mogla da se pomeri kako oni zamišljaju jer ima problem sa kukovima.
"Sutradan su me ponovo klistirali, uključili indukciju i usledio je pakao, 12 sati sam bila priključena na indukciju i u toku tih 12 sati imala sam više od 15 pregleda i zabranu pomeranja. Zanimljiv je bio i komentar jedne doktorke da sam krava jer ne mogu da pomerim kuk lepo (imam problema sa njima), a onda je njoj bilo zanimljivo jer sam krenula da urlam da izađe i da ću da je tužim a pritom će i batine da dobije, i na svu sreću nije se više pojavljivala. Gurala sam dete 45 minuta kako mi oni kažu jer napone nisam mogla da osetim od iscrpljenosti. Dve babice su mi skočile na stomak, nisam mogla da dišem. Tražila sam vodu ali oni su me polivali i gurali mi gazu u usta. Ušivanje je bilo na živo i radio ga je jedan jako mlad doktor koji jeste fin ali nestručan. Nije mi zatvorio ranu lepo pa sam imala mali otvor zbog čega mi je i danas jedna velika usna spuštenija od druge. Završila sam na Gentamicinu narednih nedelju dana jer sam dobila infekciju od prevelikog broja pregleda, naravno, nesterilnim rukavicama", govori Sofija.
Nažalost, njenim mukama ni ovde nije kraj. Na prvom kontrolnom pregledu shvatili su da su joj u materici ostali ugrušci.
"Nakon prvog kontrolnog pregleda doktori su odlučili da će da mi rade kiretažu zbog zaostalih ugrušaka. Dok su mi radili intervenciju ja sam se onesvestila od bola i pala sa otomana. Kući sam nakon svega otišla sa jako istanjenim živcima iako nisam bila paničarka koja histeriše i vrišti. Nisam smela da idem na ponovno ušivanje zbog straha koji sam razvila, pa sam zahvaljujući patronažnoj sestri uspela da 'zatvorim' ranu od epiziotomije. Mleko je posle nedelju dana prestalo, a posle tri meseca razvija sam postporođajnu depresiju sa kojom sam se borila tri godine, i na kraju sam razvila i panični poremećaj od kog sam danas uspešno izlečena", zaključila je mama Sofija.
(Kurir.rs/Yumama)
NE PROPUSTITE
