VIRUSOLOG ANA BANKO ZA KURIR: Realan broj zaraženih veći od zvaničnog! Hibridni imunitet je najjači protiv omikrona A TO ZNAČI OVO

Najjači imunitet protiv omikrona je tzv. hibridni imunitet - tri doze vakcine plus prirodno preležana infekcija, dokazano je naučnim studijama. Kod ljudi koji nisu preležali koronu dve doze vakcine nemaju neku efikasnost, neophodne su tri doze, kaže u intervjuu za Kurir virusolog prof. dr Ana Banko s Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

A taj hibridni imunitet štiti bez obzira na to što su vakcine napravljene za ranije sojeve i bez obzira na to kada su primljene, kao i to kada je neko bio zaražen?

- Kod 20% onih koji su primili tri doze vakcine dolazilo je do zaražavanja, a kod samo 6,9% onih koju su primili četiri doze. To su podaci iz naučnih studija koji jasno pokazuju da s povećanim brojem doza, bez obzira na to što te vakcine nisu napravljene specifično za omikron, dolazi i do bolje efikasnosti vakcina. Dakle, iako su one daleko od efikasnosti koju smo imali na početku imunizacije, jer virus je drugačiji, i dalje su efikasne. Takođe, Japan koji ima 90% trodozno vakcinisanih u starijoj populaciji ima stopu smrtnosti 0,3%, a u SAD i Britaniji, kod kojih je ta vakcinacija 30%, stopa smrtnosti ide do 1,1%. A koliko imunitet traje, individualna je karakteristika i to ne možemo tačno da izmerimo.

A merenjem antitela?

- Nažalost, to sada nema značaja. Ranije smo imali dokaz, recimo kod delte, da visok titar antitela korelira s efikasnošću i to je moglo da bude neki pokazatelj imuniteta. Međutim, s aktuelnim varijantama koronavirusa nivo antitela ne korelira s tim da li će taj imunitet biti dovoljan ili više ili manje efikasan. Kod nas, kao i u Evropi i svetu, dominira BA.5 podvarijanta omikrona, a njena jedinstvena osobina su mutacije koje se u anglosaksonskoj literaturi definišu kao "immunity wall" ili "zid za imunitet", zbog čega dolazi do tzv. proboja imuniteta, pa se njome mogu inficirati i oni koji su čak preležali i podvarijantu BA.1, odnosno BA.2. Zato je važno da osobe koje nisu vakcinisane, a koje su se zarazile sa BA.1, odnosno BA.2, znaju da se mogu inficirati i sa BA.4 ili BA.5 Prirodni imunitet kod BA.1 i BA.2 kod nevakcinisanih ne smatra se značajnim, najslabiji je u poređenju s imunitetima sticanim prethodnim varijantama. A iako se strahovalo da će BA.2.75 podvarijanta, tzv. kentaur, da prevlada nad BA.5, to se nije desilo. Kentaur je rizičan jer se jače vezuje za receptore na našim ćelijama, ali očigledno nema taj kapacitet prenosa i opstanka u populaciji kao BA.5.

STARIJI I UGROŽENI ODMAH NA TESTIRANJE

Kada se treba testirati, je li opravdano na svako curenje nosa i grebanje grla?

- Testirati se treba u zavisnosti od intenziteta i simptoma, kao i saznanja da li ste bili u kontaktu sa zaraženim. Pozitivan test ne nosi nužno i izlečenje od bolesti, ali vam sugeriše ponašanje u okolini. Ali i bez testa možete da se ponašate odgovorno i ne širite virus. Ako vam obaveze nalažu posao ili neke druge kontakte, a želite da budete sigurni da nećete preneti virus, logično je da se testirate. Važno je i da se stariji i oni koji imaju hronične pridružene bolesti testiraju da bi na vreme primili antivirusnu terapiju.

Antivirusna terapija, konkretno "pakslovid", izazvala je ponovno zaražavanje predsednika SAD Džozefa Bajdena? Je li vas to iznenadilo?

- Ne, jer je dokazano da "pakslovid" produžava viremiju. Ali svakako je veća korist nego šteta od tog leka, kao i drugog antivirusnog - "molnupiravira".

Jesmo li zakasnili za četvrtu dozu imajući u vidu da je ovaj sedmi talas već visok?

- Ne, pogotovu ne oni koji se nisu zarazili i koji se relativno čuvaju. Opšta smernica preporučuje četvrtu dozu starijima od 50 godina, kao i mlađima od toga koji imaju pridružene hronične bolesti. Četvrta doza nije nužna za osobe koje su mlađe, zdrave, naročito one koji imaju taj hibridni imunitet zato što omikron, pored svih svojih loših osobina, a to je bolja prenosivost i proboj imuniteta, ipak izaziva blažu kliničku sliku kovida. Osobama koje imaju neko hronično oboljenje ili su starije, a one po pravilu imaju lošiji imunski odgovor, SARS-CoV-2 infekcija može zakomplikovati već postojeće stanje, što se vidi i po profilu pacijenata koji trenutno leže u kovid bolnicama.

Koliko dugo i koliko visoko će ići ovaj talas?

- Ne očekujem da će talas trajati dugo, virus se univerzalno širi potpuno nesmetano među ljudima, nema prepreka, pa će brzo doći do zaražavanja većine populacije.

Koliko možemo zvanično zaraženih da imamo?

- Ne bi me začudio nikakav broj, a realni broj zaraženih je daleko veći od zvaničnog. Mnogi se ne testiraju, mnogi su asimptomatski nosioci virusa, a mnogi rade kućne testove, što ne ulazi u bazu zvaničnih podataka.

Hoće li se Srbija prokužiti u ovom sedmom talasu s omikronom kao najzaraznijim virusom do sada, kako se tvrdi?

- Jedan od najzaraznijih je virus malih boginja, gde jedna zaražena osoba može zaraziti do 18 nevakcinisanih. Ne možemo SARS-CoV-2 još poistovetiti s morbilima, ali je u tom smislu BA.5 od svih dosadašnjih varijanti korone najjača.

DOŽIVOTNO S KORONOM

Ima li kraja pandemiji?

- To zavisi od mnogo faktora, jedan je virus koji se menja, drugi je stil života i dinamika naših kretanja koja je sada nesmetana. I konačni faktor je čovek. Zaraženi ili oni koji sumnjaju da jesu treba da vode računa da dalje ne šire virus - budu izolovani (budu kod kuće ili nose masku N95 u vrlo kratkim kontaktima zarad odlaska u prodavnicu i slično). Ta izolacija, odnosno opreznost treba da traje 10-15 dana. To je ključno da ne zaražavamo druge. A virus će jednog dana biti značajno slabiji, ali za to je potrebno vreme.

Koje vreme?

- Koronavirusi koji izazivaju blage infekcije, za koje smo znali i pre pandemije, a to su četiri virusa koja izazivaju prehlade, najverovatnije su u cirkulaciji u čoveku između 150 i 800 godina. Jedna od poslednjih pandemija bila je ona iz 1889. i trajala je dve godine. Dakle, potrebno je vreme da se čovek i korona prilagode na simbiozu.

Doživotno ćemo biti s ovom koronom?

- Moguće je, ali nije nužno. Međutim, to nije ni važno, važno je da ova virusna infekcija postane klinički beznačajna i blaga, ali za to je potrebno vreme.

Možete li bar da pretpostavite kada će odjava pandemije? Može li nas virus opet iznenaditi, pa da dobijemo neke jake mutacije poput delte?

- Tendencija očigledno ide ka blažim, ali prenosivijim varijantama. Na odjavu pandemije uticaće pre broj hospitalizacija i smrti nego novoobolelih.

Ima li idealnog vremena za zaražavanje i je li to ovo sa BA.5, koji daje blagu kliničku sliku?

- Nema idealnog vremena za zaražavanje, jer ne znamo da li ćemo nakon blagih simptoma imati produženi kovid, koji se dešava kod skoro 20% zaraženih. Podaci pokazuju da je čak 76% osoba sa tzv. long kovidom imalo blagi klinički oblik akutne bolesti. Simptomi produženog kovida objašnjavaju se zaražavanjem SARS-CoV-2 na mestima izvan respiratornog trakta, kao što je crevni trakt, nervni sistem ili krv. Iako su respiratorni brisevi negativni, pa ta osoba može imati dugotrajne dijareje, glavobolju, smanjenu koncentraciju itd. U najnovijoj studiji sa Harvarda dokazano je npr. da osobe koje imaju long kovid imaju u krvi i dalje prisutne virusne elemente, za razliku od kontrolne grupe, koju su činili ispitanici nakon kovida, ali bez prijave simptoma produženog kovida.

I koliko to traje?

- Long kovid može trajati tri meseca i duže, a kod nekih i više od godinu dana. Zato je važno znati da virus može opstati u nekim drugim tkivima, gde se, između ostalog, sintetiše i njegov S protein, koji produženo stimuliše naš imunski sistem. Može da dođe do oštećenja tkiva i organa na tim mestima ili da se razvije neki autoimunski proces ili superantigenski efekat, kako to zovemo u imunologiji, pa da imunski sistem na neku drugu infekciju ili bolest odreaguje prekomerno. Primer je čuveni misteriozni akutni hepatitis kod dece, koji nastaje, kako pokazuju studije, kod dece koja su imala kovid u proseku pre 74 dana. Kod njih je dokazano da se nakon dva-tri meseca od preležanog kovida SARS-CoV-2 virus zadržao u crevnom traktu, stimulisao imunski sitem, koji je onda na neku drugu infekciju, poput adenovirusne, preburno reagovao i izazvao hepatitis. Kod mnoge od te dece bila je potrebna transplantacija jetre.

'MAJMUNSKE BOGINJE NISU RAZLOG ZA BRIGU ALI BI TREBALO PAZITI NA NJIH'

Da li bi trebalo da brinemo o majmunskim boginjama i mogu li se dve pandemije kombinovati?

"Singergistički efekat ova dva virusa na pojedincu je gotovo nemoguć. Majmunske boginje nisu bolest oko koje se treba brinuti, ali ali svakako treba biti oprezan. Virus dugo nije napustio Afriku, ali sada se u istim merama pojavljuje po celom svetu i ima još potvrđenih slučaja u laboratoriji nego što smo videli van Afrike. Međutim, smrtnost je mala - četiri slučaja do sad. To su bili ljudi sa bolestima poput limfome. Ovo je virusna infekcija kakvu smo videli ranije - može prouzrokovati komplikacije, ali takođe može biti lečena i sprečena. "

'NEMA MNOGO MUTACIJA'

Da li Vas iznenađuje visok broj mutacija korona virusa?

"Ne, ovaj virus zapravo nema mnogo mutacija, samo pandemija traje predugo, a virus se kreće kroz previše domaćina. Grip se mnogo više menja. Ili hepatitis C i HIV, protiv kojih nije ni napravljena vakcina jer mutiraju u izuzetnoj meri. Ključni broj mutacija u Omikronu, u poređenju sa prethodnim sojevima, je 30-ak u regionu S-proteina. Ove promene su smanjile mogućnost da Omikron izazove ozbiljnije kliničke manifestacije."

nema mnogo mutacija, samo pandemija traje predugo, a virus se kreće kroz previše domaćina. Grip se mnogo više menja. Ili hepatitis C i HIV, protiv kojih nije ni napravljena vakcina jer mutiraju u izuzetnoj meri. Ključni broj mutacija u Omikronu, u poređenju sa prethodnim sojevima, je 30-ak u regionu S-proteina. Ove promene su smanjile mogućnost da Omikron izazove ozbiljnije kliničke manifestacije."

Šta bi se desilo sa nama da ima mnogo mutacija?

„Mi to ne znamo, ali možda bi virus sam sebe uništio jer bi proizveo toliko grešaka da više ne bi mogao da preživi u ljudskoj populaciji.

'NOVA VAKCINA – TRKA PROTIV VREMENA'

Očekujete li mnogo od nove vakcine?

„Postoje spekulacije da bi mogla biti gotova do kraja godine, ali je pitanje za koju podvarijantu je napravljena. Ono što imamo je trka sa vremenom – da li će prilagođavanje vakcina za podtipove Omikrona biti dovoljno brzo kada se pojavi nova varijanta. Omikron vakcina bi bila idealna, a ne za pojedinačne podvarijante."

Da li takođe mislite, kao što neki lekari misle, da bismo mogli da uzimamo ubod svaka tri meseca?

"U tom kontekstu, smatram da je jednom godišnje dovoljno, ako se uporedi sa virusom gripa. Ne bi škodilo da svi uzimaju vakcinu, ne samo ugrožene grupe, ali to sada nije potrebno. , jer Omikron uglavnom izaziva blažu kliničku sliku."

Kurir.rs/Jelena S. Spasić