Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje samo na području Beograda nedostaje 33 profesora matematike, 9 profesora fizike i jedan profesor hemije. Ove godine nijedan fakultet koji ima nastavničke smerove nije ni blizu da popuni čak ni budžetska mesta.
Kurir televizija je proveravala zašto mladi ne žele da rade u prosveti.
Najveći broj učenika Matematičke gimnazije, ne da ne želi da radi u prosveti, već još u srednjoj školi dobije stipendije za prestižne strane univerzitete.
Kada je u pitanju broj studenata zainteresovanih za rad u školama, posebno kao nastavnici matematike, fizike i hemije broj se smanjuje. Tako ove godine, većina ovih nastavnih programa neće popuniti čak ni budžetska mesta.
Pre svega zbog finansija, zbog velike potražnje za tim kadrovima u IT industriji Zbog situacije u školama koja nije baš najpovoljnija za prosvetne radnike prema podacima republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada programera je oko 240 hiljada dinara, dok je prosečna plata u obrazovanju oko 68.500 dinara. Prosvetni radnici smatraju da je njihovo zanimanje potcenjeno.
Direktorka Matematičke gimnazije, Mirjana Katić ističe da je potrebno objasniti mladim ljudima da nije sve u novcu.
- Biti nastavnik matematike, knjževnosti, geografije znači da mladim ljudima u Srbiji pomognete da se formiraju da budu pravi ljudi. To je nekad možda iznad plate i svega, verujte mi na reč - rekla je direktorka Matematičke gimnazije u Beogradu
Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje od početka godine do kraja avgusta na području Beograda nedostaje 33 profesora matematike, 1 profesor hemije, 9 profesora fizike.
Na smerove fizike, matematike i hemije upisan je jednocifren broj studenata. Ukoliko se ovakav trend nastavi postavlja se pitanje - Ko će predavati u školama?
Kurir.rs/M.L.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
