VENAMA BRITANSKOG KRALJA ČARLSA TEČE I PRAVOSLAVNA KRV: Ovako je 2016. govorio na srpskom! (VIDEO)

BEOGRAD - Nije dovoljno poznato, čak ni u samoj Srbiji, da u venama novog britanskog kralja Čarlsa teče i pravoslavna krv, koju mu je podario pokojni otac, princ Filip, rođen na Krfu.

Naime, tadašnji britanski prestolonaslednik a sadašnji kralj Čarls, čija je baba po ocu Grkinja predano ispovedala pravoslavlje i u Bakingemskoj palati, čak imala i svoju kapelu, uopšte je sklon pravoslavnim vrednostima i iskreno zainteresovan za Svetu goru, koju godinama redovno posećuje.

Zato je dobrotvor i srpskoj svetinji - manastiru Hilandar.

- Nakon katastrofalnog požara 2004. princ od Velsa je uputio lično pismo podrške bratstvu manastira Hilandara, navodeći tom prilikom da svako ko ima osećaj za lepo, ne može da ne bude pogođen stradanjem Hilandar. Princ je imao priliku da poseti Hilandar pre požara, 12. septembra 2003. i tom prilikom izrazio veliko divljenje prema lepoti i vrednosti njegove baštine.

Budući da je otac princa od Velsa, pokojni princ Filip, vojvoda od Edinburga, član grčke kraljevske porodice i poreklom pravoslavac, rođen na Krfu,na svog sina je preneo ljubav i interesovanje za bogatu pravoslavnu duhovnost i umetnost.

Posebnu pažnju su posvetili Svetoj Gori Atoskoj kao jedinstvenom mestu u kome se više od hiljadu godina čuva drevni poredak manastirskog života nastao još u vreme Istočnog rimskog carstva - Vizantije.

Princ Čarls je veliki ljubitelj starina i poznavalac mnogih svetskih kultura.

Njegova privrženost ovim vrednostima i pažnja koju prilikom redovnih poseta Svetoj Gori ukazuje pravoslavnoj kulturi, tendenciozno su predstavljeni u u nekim britanskim listovima kao namera da pređe u pravoslavnu veru, uz netačnu informaciju da je za obnovu Hilandara priložio milion evra.

Tačno je da je princ Čarls, uz svog oca, počasni član Društva prijatelja Svete Gore u Velikoj Britaniji i da aktivno doprinosi i podržava njegov rad. Što se tiče Hilandara, zajedno sa ostalim članovima i prijateljima Društva učestvuje u akciji „Chilandar appeal“ gde je u svim fazama davao svoj primeren prilog.

Kratko vreme posle požara (4. marta 2004), kad sam još bio na dužnosti ambasadora u Londonu, britansko Društvo prijatelja Svete gore priredilo je donatorsko veče, kojem je, osim prestolonaslednika, prisustvovalo više uticajnih i imućnih ljudi.

Pošto sam ih, pomoću slajdova i filma, obavestio o okolnostima i razmerama katastrofe, spremno i velikodušno su se odazvali prilozima. I naša dijaspora priredila je donatorsku večeru, gde je takođe bilo priloga. Od novca britanskih prijatelja već naredne godine je podignuta nova manastirska pekara umesto izgorele, a 2010. princ Čarls je na svom imanju u unutrašnjosti Engleske priredio još jedan donatorski prijem, na kojem je obezbeđen deo sredstava za opremu nove restauratorske i konzervatorske radionice u Hilandaru“, prisećao se ovako Vladeta Janković.

Pomoć nije na tome stala. Na lični poziv princa od Velsa na kraljevskom imanju Hajgrou, Čarlsovom zvaničnom porodičnom domu, 28. jula 2011. boravio je arhimandrit Metodije i učestvovao u novom dobrotvornom prijemu posvećenom obnovi Hilandara.

Prijem je organizovan kao deo konstantne akcije Društva prijatelja Svete gore iz Velike Britanije, čiji članovi borave svake godine na Atosu bar po dve nedelje i sami pomažu u obnovi vrednosti hilandarske baštine. Dolazi i britanski prestolonaslednik, koji je, inače, odabrao manastir Vatoped (dva i po sata hoda od Hilandara) za svoje duhovno središte.

Inače, Čarlsovi humanitarci (vodi 10 dobrotvornih organizacija) samo tokom jedne godine prikupili su 122,7 miliona funti! Koliko je tačno otišlo na Hilandar, nije poznato, a Bakingemska palata svojevremeno je demantovala da je reč o sumi od oko 650.000 funti, koliko je objavila britanska štampa, a naša prepisala.

Princ Čarls posetio je Srbiju poslednji put u martu 2016. Tom prilikom obišao je Beograd i Novi Sad. Čarls je tada rekao da se u Srbiji “divno oseća”. Princ se naročito zadržao u poseti manastiru Kovilj.

Prilikom njegovog dolaska u manastir, oglasila su se crkvena zvona, a dočekali su ga otac Isihije, episkop bački Irinej Bulović, vladika jegarski Jeronim i tadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski, današnji patrijarh srpski Porfirije. Oni su priredili obilazak manastira za princa Čarlsa, koji je zatim prisustvovao službi.

Odrekao se pravoslavlja zbog ljubavi: Ko je Čarlsov otac, pokojni princ Filip

Princ Filip, vojvoda od Edinburga, rođen je kao princ Filip od Grčke i Danske, na Krfu 10. juna 1921 a preminuo je u zamku Vindzor 9. aprila 2021, bio je suprug britanske kraljice Elizabete II.

Filip je rođen u grčkoj i danskoj kraljevskoj porodici. Kada je imao osamnaest meseci, on i njegova porodica su bili prognani iz rodne Grčke. Nakon školovanja u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, pridružio se Kraljevskoj mornarici 1939. godine sa 18 godina.

Od jula 1939. počeo je da se dopisuje sa trinaestogodišnjom princezom Elizabetom, koju je prvi put upoznao 1934. godine. Tokom Drugog svetskog rata služio je sa odlikovanjem u mediteranskoj i britanskoj pacifičkoj floti.

Posle rata, Filip je dobio dozvolu od Džordža VI da se oženi Elizabetom. Pre zvanične najave o njihovoj veridbi u julu 1947. godine, napustio je grčke i danske naslove i titulu, postao naturalizovani britanski podanik i usvojio prezime bake i deke po majci Mauntbaten.

Oženio se Elizabetom 20. novembra 1947. Neposredno pre venčanja, dobio je titulu Njegovo Kraljevsko Visočanstvo i kralj je stvorio titulu vojvode od Edinburga, grofa od Merioneta i barona Grinviča. Filip je napustio aktivnu vojnu službu kada je Elizabeta postala kraljica 1952. godine, dostigavši čin zapovednika, i postao britanski princ 1957. godine.

Filip je sa Elizabetom imao četvoro dece: Čarlsa, princa od Velsa; Ana, princeza Rojal; Princ Endru, vojvoda od Jorka; i princ Edvard, grof od Veseksa. Preko britanskog Naloga u Savetu izdatog 1960. godine, potomci para koji nemaju kraljevske stilove i titule mogu da koriste prezime Mauntbaten-Vindsor, koje su koristili i neki članovi kraljevske porodice koji poseduju titule, poput Ane, Endrua i Edvarda.

Bio je suprug sa najdužim stažom vladajućeg britanskog monarha i najdugovečniji muški član britanske kraljevske porodice. Povukao se sa svojih kraljevskih dužnosti 2. avgusta 2017. godine, u dobi od 96 godina, završivši 22,219 solo angažmana i 5,493 govora od 1952. godine. Filip je umro 9. aprila 2021, dva meseca pre svog stotog rođendana.

Bio je najmlađe dete rođeno posle četiri sestre. Njegov deda po ocu bio je grčki kralj Đorđe I, sin danskog kralja Kristijana IX. Baba po ocu je bila Velika kneginja Olga Konstantinovna iz ruske imperatorske porodice Romanov. Po majčinoj liniji je potomak britanske kraljice Viktorije, može se pročitati na Vikipediji.

Sa 18 godina pristupio je Britanskoj kraljevskoj ratnoj mornarici u kojoj je učestvovao u Drugom svetskom ratu. U martu 1947. se odrekao titule grčkog princa i prihvatio prezime Mauntbaten prema britanskoj verziji majčinog devojačkog prezimena Batenberg. Novembra 1947. oženio se britanskom prestolonaslednicom Elizabetom, ćerkom kralja Džordža VI. Tada je promenio i veroispovest, sa pravoslavlja samo formalno je prešao na anglikansku veru i dobio titulu vojvoda od Edinburga.

„Međutim, u maju 2011. godine princ Filip je izjavio da je 'anglikanac samo nominalno i da je bio i ostao pravoslavac'.

Bio je veliki dobrotvor pravoslavnih manastira po Grčkoj i Svetoj Gori (svih pravoslavnih crkava, ne samo grčke). Jedan je od najvećih donatora u povesti Hilandara.

Kurir.rs/Serbian Times/Wikipedia