Nedavni pokušaji nadležnih u Domu zdravlja "Stari grad" u Beogradu da kontrolišu dolazak zaposlenih na posao pomoću kamera za prepoznavanje lica ponovo su otvorili pitanje ko sme da koristi biometrijske podatke i kako sprečiti zloupotrebe.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kako naglašavaju u njegovoj službi, u više slučajeva je naglasio da obrada biometrijskih podataka može biti samo izuzetno dopuštena, i to pre svega kada je reč o bezbednosnim procedurama.
- U drugim situacijama se, po pravilu, izjašnjavao negativno o dopuštenosti obrade ovih podataka o ličnosti. Naime, obrada biometrijskih podataka zaposlenih u svrhu kontrole korišćenja radnog vremena nesrazmerna je svrsi obrade, pošto je šteta koja može nastati zloupotrebom podataka veća od koristi koju rukovalac podataka može imati. Ovo naročito s obzirom na to da se svrha obrade može postići na mnogo drugih načina koji su jednako efikasni, a ne otvaraju mogućnost takvih zloupotreba - kažu u Službi poverenika.
EP TRAŽI ZABRANU
BAZA SVIH LJUDI NA PLANETI
Evropska komisija je pre dve godine pokrenula pitanje zabrane instaliranja tehnologije prepoznavanja lica na javnim mestima. Ta zabrana ne bi važila za bezbednosne projekte, borbu protiv terorizma, otmice i sl.
Poslanici EP prošle godine izglasali su rezoluciju kojom traže zabranu privatnih baza podataka za prepoznavanje lica, koje npr. koristi kompanija "Klirvju Al". Ova kompanija je početkom ove godine objavila da pravi bazu od 100 milijardi fotografija ljudskih lica, preuzetih sa društvenih mreža i drugih izvora.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti utvrđuje izuzetne slučajeve kada je obrada otiska prsta ili snimanja i prepoznavanja lica dopuštena. To se odnosi na situacije kada:
- je lice na koje se podaci odnose dalo izričit pristanak;
- zatim za obradu podataka u oblasti rada, zapošljavanja i socijalnog osiguranja;
- za obradu podataka u cilju zaštite životnih interesa pojedinaca, kada nisu u stanju da daju pristanak;
- za obradu podataka članova ili lica koja su u kontaktu sa fondacijama, udruženjima, neprofitnim organizacijama;
- za obradu podataka koje je lice očigledno samo objavilo;
- za ostvarivanje prava pred sudovima;
- za obradu podataka u pogledu javnog interesa uz posebne zaštitne mere;
- za obradu podataka za preventivnu medicinu, medicinu rada, zdravstvenu i socijalnu zaštitu;
- za obradu podataka za potrebe javnog zdravlja, zaštite od pretnji po zdravlje, lekove i medicinska sredstva;
- za obradu podataka za arhiviranje u javnom interesu, za potrebe naučnog ili istorijskog istraživanja, statističke svrhe.
Poverenik je više puta pokretao postupak inspekcijskog nadzora u vezi sa obradom biometrijskih podataka. Većina tih slučajeva odnosila se na instalirane sisteme koji funkcionalno nisu bili u upotrebi.
U nekoliko slučajeva je rešenjem zabranjena obrada biometrijskih podataka, koja je obuhvatala obradu manjeg broja lica, mahom zaposlene ili korisnike usluga. U pitanju je bila obrada putem kamera za prepoznavanja lica i uređaja za identifikaciju putem otiska prsta.
Kurir.rs/Novosti
NE PROPUSTITE
