Iako je u svim zemljama bivše Jugoslavije svim građanima dozvoljen pristup dokumentima Uprave državne bezbednosti s kojih je skinuta oznaka poverljivosti, to je onemogućeno samo građanima Srbije, i to iz čistog hira direktora Arhiva Srbije Miroslava Perišića, ocenjuju sagovornici Kurira!
Kako za naš list objašnjavaju stručnjaci, direktor Arhiva Srbije ima diskreciono pravo kome će, a kome neće dozvoliti uvid u dokumenta nekadašnje Udbe. Ovu moć direktoru daje Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, odnosno Pravilnik Arhiva.
S obzirom na to da je Vlada Srbije 2009. skinula oznaku poverljivosti s tajnih dokumenata Udbe koja se danas čuvaju u Arhivu Srbije, mnogi istoričari, naučnici, akademici i pisci pokrenuli su i potpisali peticiju za jednak pristup građana Srbije istorijskoj građi Službe državne bezbednosti s koje je skinuta oznaka poverljivosti.
Izvršena diksriminacija
Jedan od potpisnika peticije, istoričar Srđan Cvetković, objašnjava za Kurir da je reč o istorijskim dokumentima iz arhive BIA koje je predala Arhivu Srbije pre 15-16 godina, a koji načelno treba da budu dostupni svim građanima.
- S njih je Vlada Srbije odlukom iz 2009. skinula oznaku tajnosti i poverljivosti. Ukratko, politička odluka je bila da se tim dokumentima više nema šta kriti. Pravilnikom Arhiva Srbije o diskrecionom pravu izvršena je diskriminacija, jer građani nemaju uvid u dokumenta - navodi Cvetković, koji je odlukom direktora Arhiva Miroslava Perišića dobio zabranu posete Arhivu u trajanju od šest meseci zbog toga što je s kolegom Nemanjom Devićem u knjizi "Ozna: dokumenti o političkoj represiji u Srbiji 1944-1946" objavio neke podatke bez njegove dozvole.
Čedomir Antić, istoričar
Zemlje istočne Evrope skinule oznake poverljivosti
Istoričar Čedomir Antić rekao je da ceni pokretače peticije, kao i direktora arhiva.
- Nažalost, uprkos nekoj demokratizaciji, kada je reč o toj arhivskoj građi, videli smo da nismo deo demokratskog društva, videli smo jedno pitanje koje je vezano za arbitrarno odlučivanje o tome ko će imati pristup građi s koje je skinuta oznaka poverljivosti - navodi Antić i podseća da su u velikoj većini zemalja istočne Evrope skinute te oznake poverljivosti:
- Nemam drugo objašnjenje nego da su neki ljudi, koji i danas imaju veliku moć u Srbiji, ne samo porodično već i lično, bili uključeni u masovna kršenja ljudskih i građanskih prava, imali su veze sa obespravljivanjem celokupne srpske nacije.
Antić je istakao da je potrebno da direktor Arhiva Srbije prihvati da je činovnik koji mora da poštuje pravila i svoje kolege istoričare.
Cvetković ističe da inicijativa nije usmerena protiv direktora lično, kao i da bez obzira na to ko je direktor, svi građani moraju imati pravo na uvid u arhivsku građu.
- Pravilnik je takav da se direktor pita za sve. Ideja peticije je da zatražimo jednak pristup arhivskoj građi za sve građane, odnosno toj građi s koje je skinuta oznaka poverljivosti. Zalažemo se da se taj materijal može koristiti kada se pišu naučne knjige i radovi, da to mogu da koriste i novinari prilikom svojih istraživanja - navodi sagovornik Kurira i dodaje da je peticija predata Odboru za kulturu i informisanje pri Skupštine Srbije, kao i da očekuju da će se pozabaviti ovim pitanjem, jer je to korisno za sve.
Promeniti zakon
On dodaje da je ovo jedna pozitivna akcija, kao i da je potrebno izmeniti pravilnik koji donose arhivske vlasti.
- Potrebno je izmeniti delove zakona koji daju tu mogućnost direktoru da se on pita ko sme da ima pristup. Ne treba da postoji arbitrarnost, nego da svaki građanin može da dođe u Arhiv, da gleda tu građu i da je koristi, ako je to već javni dokument. U tim dokumentima se svašta može pronaći, tajna policija se bavila različitim stvarima, podaci o radu političkih partija u Jugoslaviji pre i posle rata, knjige i spiskovi ljudi koje je streljala Ozna, spiskovi hapšenih i ubijenih golootočana, to nisu dosijei, već elaborati - ističe Cvetković i zaključuje da se tu mogu pronaći zanimljive stvari koje ne ugrožavaju državni interes.
Brojke
- 13 godina je prošlo otkako je Vlada Srbije skinula oznaku poverljivosti sa ovih dokumenta
- 15 godina navršilo se otkako je BIA predala istorijska dokumenta Arhivu Srbije
- 18 godina je Perišić na čelu Arhiva Srbije
Akademik Matija Bećković, jedan od potpisnika ove peticije, kaže za Kurir da je potrebno da se promeni zakon.
- Tajni arhivi su otvoreni svuda, otvorila ih je svaka država, pa treba da budu otvoreni i kod nas u Srbiji. Ne verujem da to zavisi od direktora Arhiva, zavisi od države koja donosi zakone - smatra Bećković.
Od Arhiva Srbije nismo dobili odgovor. Pričali smo s direktorom Miroslavom Perišićem, ali nam je rekao da ne objavljujemo to što nam je rekao, te da će poslati saopštenje, ali nije precizirao kada.
Potpis dali istoričari, pisci, profesori
Peticija predata Odboru za kulturu i informisanje
Peticiju za jednak pristup građana Srbije istorijskoj građi Službe državne bezbednosti s koje je skinuta oznaka poverljivosti, pored brojnih građana Srbije, potpisali su i akademici Matija Bećković i Dušan Kovačević, pisci Slobodan Vladušić i Gojko Božović, istoričari Srđan Cvetković, Predrag Marković, Čedomir Antić, Bojan Dimitrijević, Miloš Ković i profesori Leon Koen i Jovica Trkulja.
Činjenice
Šta se može naći u istorijskoj građi s koje je skinuta oznaka poverljivosti
- podaci o radu političkih partija u Jugoslaviji
- knjige i spiskovi ljudi koje je streljala Ozna
- spiskovi nepodobnih sveštenika koje je pratila Udba
- podaci o ibeovcima
- spiskovi hapšenih i ubijenih golootočana
- podaci o omladinskim ilegalnim grupama
- podaci o statusu KiM
- registri antinarodnih elemenata
Kurir.rs/ Mina Branković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
