O socijalnim kartama se u Srbiji govori već dvadeset godina. Koliko dana čovek može da preživi sa 12.695 dinara? Toliko ima skoro pola miliona ljudi u zemlji, pokazuju statistike Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. U riziku od siromaštva je skoro milion i po stanovnika republike Srbije pokazuju objavljeni podaci republičkog zavoda za statistiku.
Na koji način država može da pruža socijalnu pomoć i ko sve može da dobija socijalnu kartu, kao i šta one predstavljaju, govorio je Danilo Ćurčić iz inicijative A11 u emisiji Puls Srbije na Kurir televiziji, sa Anastasijom Čanović i MIlošem Anđelkovićem.
Ono što Ćurčić navodi je da socijalne karte u ovom obliku, u kom postoje danas, donose više štete nego koristi.
- To je, zapravo, rezultat iz registra socijalne zaštite, a preko tog registra socijalna karta prikuplja podatke o vama, odnosno o ugroženim licima: kolika su primanja te osobe i da li je pomoć potrebna - kaže Ćurčić.
Kako on kaže, tu selekciju više ne vrše ljudi, već program zadužen za selekciju i kvalifikovanje.
- Primena automatizacije podataka je mehaničkom selekcijom izbacila preko 20.000 korisnika! Algoritam ne može da sagleda stvarne ljudske potrebe, niti finansijsko stanje jedne ugrožene porodice, već sabira njihova primanja i po nerealnim parametrima računa da li vam je pomoć potrebna, ili ne - dodao je.
- Socijalna pomoć je tri evra dnevno, odnosno na mesečnom nivou 90 evra. Ako ste radno sposobni vi nemate pravo tri meseca da primate socijalnu pomoć, što ne znači da više niste socijalno ugroženi - naveo je Danilo.
On takođe ukazuje da je trenutni i najveći problem, iz podataka Ministarstva rada, da ima 20.000 manje korisnika ove pomoći zbog nepraktičnosti postojećeg algoritma, koji proverava kriterijume i dalje obaveštava socijalni rad. Doslovno kompjuter, koji prikuplja podatke o postojećim i novim licima, ne može realno sagledati širu sliku nego odlučuje putem unešenih podataka i vrši selekciju. Da sve bude šokantnije ti rezultati nisu dostupni javnosti uprkos osnovnim pravima građana da znaju da li je imaju to pravo, ili ne.
- To je ono što gledamo da promenimo da bismo mogli uticati na funkcionisanje. govori ovaj mladi pripadnik inicijative A11. Pisali smo Ministarstvu, sa zahtevom da algoritam bude javno dostupan. Odgovoreno nam je da je to pitanje nacionalne bezbednosti i poslovne tajne, jer je to privatni program i da nemamo prava da pristupimo tim informacijama. Žalili smo se povereniku za Pristup informacijama od javnog značaja, pa ćemo videti dalje šta je moguće - zaključio je Ćurčić u emisiji Puls Srbije.
Socijalna pomoć je veoma niska u Srbiji posebno u odnosu na okolne države. Ono čega nismo svesni je da se svako od nas može naći u tim teškim okolnostima i da ne bismo voleli da neka osnovna pomoć može i zavisi od proračuna kompjutera.
Kurir rs.
NE PROPUSTITE
