U Srbiji postoji čak trećina (odnosno 31 odsto) porodica povratnika s decom uzrasta od tri do 14 godina koja ne idu u vrtić i školu, pokazuju podaci istraživanja Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po Sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021, koje su zajedno sproveli Komesarijat za izbeglice i migracije i Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ).
- Udeo domaćinstava sa decom uzrasta od 15 do 18 godina koja ne pohađaju srednju školu je 34 odsto. Postoji statistički značajna varijacija u pohađanju vrtića, predškolske ili školske nastave između regiona Srbije, jer je u Vojvodini udeo povratničkih domaćinstava u kojima deca ne pohađaju vrtić, predškolski program ili osnovnu školu 41 odsto, a u južnoj i istočnoj Srbiji 27 odsto.
Što se tiče dece srednjoškolskog uzrasta iz povratničkih domaćinstava u kojima ova deca ne pohađaju srednju školu, njih je 51 odsto u Vojvodini, a samo 18 odsto u zapadnoj Srbiji i Šumadiji - navodi se u istraživanju. Prema rečima ispitanika, glavni razlozi zbog kojih deca ne idu u vrtić su: shvatanje da to nije potrebno jer imaju člana domaćinstva koji može da čuva dete, da su deca isuviše mlada za vrtić, dok je treći razlog - nedostatak novca.
Ivana Ristićević, savetnica u DIMAK za povratak i reintegraciju, kaže za Kurir da ovi alarmantni podaci ukazuju na to da je deci iz povratničkih porodica potrebna podrška kada je u pitanju uključivanje i opstanak u obrazovnom sistemu.
- Osim toga da se na vreme upišu u školu, potrebna im je podrška da prevaziđu poteškoće s kojima se suočavaju kako bi istrajali u celokupnom procesu obrazovanja. Tu spada jezička barijera, tj. nedovoljno poznavanje srpskog jezika, pogotovo ako su dobar deo odrastanja proveli u inostranstvu, pa im je jezik zemlje iz koje se vraćaju, zapravo, maternji. Izostanak redovnog školovanja i obrazovanja automatski vodi ka životu na margini i siromaštvu koje se teško prevazilazi - kaže Ristićevićeva i dodaje da je to jednako štetno i za porodice i za celokupno društvo, jer se time povećava broj onih koji su u potrebi za socijalnim primanjima, te da izostankom obrazovanja pojedinac ima male šanse da bude ekonomski nezavisan u odraslom dobu.
NE PROPUSTITE
- Deci je neophodna adekvatna podrška roditelja, staratelja, nadležnih institucija da pravovremeno reaguju, kao i podrška vršnjaka. Kada ova podrška izostane, javlja se problem u integraciji dece u školski sistem. Vršnjačke grupe imaju jak uticaj na svako dete tokom odrastanja i velika je sreća naići na podržavajuće vršnjake.
Glavni razlog što deca ne kreću putem obrazovanja je izostanak dokumentacije, tj. deca koja su npr. rođena u Nemačkoj ili negde drugde u inostranstvu često se s porodicom vrate u Srbiju bez izvoda iz matične knjige rođenih, a to onda kasnije onemogućava upis u školu i regulisanje zdravstvene knjižice.
Ivana Ristićević
Roditelji pravdaju decu
- Dešava se da čujem roditelje koji izostanak svoje dece iz škole objašnjavaju rečenicom: "Neće da ide u školu, ne mogu ga naterati." Međutim, polazak deteta u školu, uključujući upis na vreme, isključivo je odgovornost roditelja/staratelja i ne bi smelo dete o tome da odlučuje. Česta su i opravdanja da deca zbog stida ne žele da nastave pohađanje škole, npr. zbog neadekvatne garderobe ili zbog osećaja odbačenosti, što je češći slučaj na tinejdžerskom uzrastu - kaže Ivana Ristićević.
Ona navodi i da se dešava da roditelji ne ponesu sa sobom izvod deteta, što komplikuje integraciju u Srbiji.
- Oni neretko propuste da ponesu svedočanstva o završenom razredu deteta u inostranstvu, pa naš obrazovani sistem ne može da ih primi da nastave školovanje od sledećeg razreda, već ih vraća na početak ili u razred koji su pohađali pre odlaska iz Srbije. To ume da bude veoma frustrirajuće i demotivišuće za dete. Kada su u pitanju tinejdžeri, česta je situacija da izostaju iz škole, jer su u obavezi da rade, uglavnom neformalno, na crno, zajedno s roditeljima, nekvalifikovane (fizičke) poslove kako bi učestvovali u izdržavanju porodice.
I Dragana Đurić, direktorka Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika, kaže za Kurir da deca nisu upoznata s pravima i nemaju predstavu o tome šta im obrazovanje nudi.
Dragana Đurić
Poboljšati osnovne uslove života
- Neophodno je i karijerno vođenje, da dete zapravo dobije informaciju šta može da završi, šta može da upiše. Postoji i jedan broj majki koje su, nažalost, nepismene, a kao dominantne nad detetom ne shvataju da ono treba da se obrazuje. Korona je samo produbila taj jaz. Oni zbog toga trpe razne probleme, mi imamo volju da pomognemo, ali neretko naiđemo i na latentni otpor.
Lokalne samouprave moraju da se uključe i da se poboljšaju osnovni uslovi života kako bi dete moglo da krene u pravcu obrazovanja. Ono što je u našoj državi dobro, a čega nema u drugim državama, jeste da dete kod nas može da krene u školu bez ikakvih papira i njih sistem ne odbacuje - kaže Dragana Đurić.
- Imaju jezičku barijeru, često ne znanju šta smeju, a šta ne smeju, što je prisutno i kod njihovih roditelja. Zato naša organizacija radi s roditeljima dece povratnika kako bi razumeli značaj obrazovanja, jer iz prakse se vidi da pojedini roditelji ne razumeju šta dete dobija odlaskom u školu - rekla je Đurićeva.
DIMAK centar
Podrška deci
DIMAK centar u okviru globalnog programa Nemačke razvojne saradnje "Migracije za razvoj" (PME), koji u Srbiji sprovodi GIZ, ima programe podrške usmerene na poboljšanje obrazovanja dece povratnika. Konkretno program PME, u saradnji s Nacionalnom asocijacijom roditelja i nastavnika (NARNS), u pojedinim gradovima Srbije pruža direktnu podršku povratničkim porodicama asistencijom pri upisu dece u školu, zatim podrškom deci u učenju, doniranjem školskog pribora, prevodom i nostrifikacijom diploma stečenih u inostranstvu.
Osim ove aktuelne ponude, postoji kontinuirana podrška u vidu donacije školskog pribora preko jedne od organizacija civilnog društva koju takođe podržava Nemačka razvojna saradnja. Takođe, savetnici DIMAK u razgovoru sa svakim klijentom podstiču motivaciju i podižu nivo svesnosti o važnosti obrazovanja. Upućuju klijente na organizacije koju mogu da pokrenu proces pribavljanja internacionalnih izvoda iz matične knjige rođenih za decu koja su rođena u Nemačkoj.
Globalni program "Migracije za razvoj" (PME) sprovodi GIZ u saradnji s Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, Nacionalnom službom za zapošljavanje Republike Srbije i Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije, a finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.
- Najveći broj roditelja ne zna koje benefite daje obrazovanje. Deca ne odlaze u školu zbog siromaštva, neznanja roditelja, a jedan deo njih i zbog dečjih brakova. Ono sa čim se ti roditelji suočavaju je i nerazumevanje većinske populacije, gde postoji čak i otpor pojedinih roditelja ukoliko u neku školu ide previše Roma, te je potrebno dosta raditi i s roditeljima iz većine.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
