TREĆINA DECE IZ POVRATNIČKIH PORODICA NE IDE U VRTIĆ I ŠKOLU: Ovo su razlozi zbog kojih ne pohađaju obrazovanje!

Oni ne pohađaju obrazovanje prigodno za njihov uzrast, jer porodice neretko smatraju da imaju člana domaćinstva koji može da čuva dete, da su mališani suviše mladi za vrtić, kao i zbog nedostatka novca

Što se tiče dece srednjoškolskog uzrasta iz povratničkih domaćinstava u kojima ova deca ne pohađaju srednju školu, njih je 51 odsto u Vojvodini, a samo 18 odsto u zapadnoj Srbiji i Šumadiji - navodi se u istraživanju. Prema rečima ispitanika, glavni razlozi zbog kojih deca ne idu u vrtić su: shvatanje da to nije potrebno jer imaju člana domaćinstva koji može da čuva dete, da su deca isuviše mlada za vrtić, dok je treći razlog - nedostatak novca.

Ivana Ristićević, savetnica u DIMAK za povratak i reintegraciju, kaže za Kurir da ovi alarmantni podaci ukazuju na to da je deci iz povratničkih porodica potrebna podrška kada je u pitanju uključivanje i opstanak u obrazovnom sistemu.

- Osim toga da se na vreme upišu u školu, potrebna im je podrška da prevaziđu poteškoće s kojima se suočavaju kako bi istrajali u celokupnom procesu obrazovanja. Tu spada jezička barijera, tj. nedovoljno poznavanje srpskog jezika, pogotovo ako su dobar deo odrastanja proveli u inostranstvu, pa im je jezik zemlje iz koje se vraćaju, zapravo, maternji. Izostanak redovnog školovanja i obrazovanja automatski vodi ka životu na margini i siromaštvu koje se teško prevazilazi - kaže Ristićevićeva i dodaje da je to jednako štetno i za porodice i za celokupno društvo, jer se time povećava broj onih koji su u potrebi za socijalnim primanjima, te da izostankom obrazovanja pojedinac ima male šanse da bude ekonomski nezavisan u odraslom dobu.

- Deci je neophodna adekvatna podrška roditelja, staratelja, nadležnih institucija da pravovremeno reaguju, kao i podrška vršnjaka. Kada ova podrška izostane, javlja se problem u integraciji dece u školski sistem. Vršnjačke grupe imaju jak uticaj na svako dete tokom odrastanja i velika je sreća naići na podržavajuće vršnjake.

Glavni razlog što deca ne kreću putem obrazovanja je izostanak dokumentacije, tj. deca koja su npr. rođena u Nemačkoj ili negde drugde u inostranstvu često se s porodicom vrate u Srbiju bez izvoda iz matične knjige rođenih, a to onda kasnije onemogućava upis u školu i regulisanje zdravstvene knjižice.

Ona navodi i da se dešava da roditelji ne ponesu sa sobom izvod deteta, što komplikuje integraciju u Srbiji.

- Oni neretko propuste da ponesu svedočanstva o završenom razredu deteta u inostranstvu, pa naš obrazovani sistem ne može da ih primi da nastave školovanje od sledećeg razreda, već ih vraća na početak ili u razred koji su pohađali pre odlaska iz Srbije. To ume da bude veoma frustrirajuće i demotivišuće za dete. Kada su u pitanju tinejdžeri, česta je situacija da izostaju iz škole, jer su u obavezi da rade, uglavnom neformalno, na crno, zajedno s roditeljima, nekvalifikovane (fizičke) poslove kako bi učestvovali u izdržavanju porodice.

I Dragana Đurić, direktorka Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika, kaže za Kurir da deca nisu upoznata s pravima i nemaju predstavu o tome šta im obrazovanje nudi.

- Imaju jezičku barijeru, često ne znanju šta smeju, a šta ne smeju, što je prisutno i kod njihovih roditelja. Zato naša organizacija radi s roditeljima dece povratnika kako bi razumeli značaj obrazovanja, jer iz prakse se vidi da pojedini roditelji ne razumeju šta dete dobija odlaskom u školu - rekla je Đurićeva.

- Najveći broj roditelja ne zna koje benefite daje obrazovanje. Deca ne odlaze u školu zbog siromaštva, neznanja roditelja, a jedan deo njih i zbog dečjih brakova. Ono sa čim se ti roditelji suočavaju je i nerazumevanje većinske populacije, gde postoji čak i otpor pojedinih roditelja ukoliko u neku školu ide previše Roma, te je potrebno dosta raditi i s roditeljima iz većine.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić

Bonus video: