Dr Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, gostovao je u Pulsu Srbije na Kurir televiziji gde je otkrio više o patentu dečijeg autosedišta koje će spasiti desetine hiljada dece širom sveta.
On se najpre osvrnuo na autosedišta za decu i njihove trenutne manjkavosti.
- Đorđe Stanić i ja, uključujući i Mašinski fakultet u Beogradu, godinama razvijamo posebno sedište za dete koje ćemo i patentirati. Šta je recimo opasno ako je dete u sedištu automobila, završili ste posao zar ne? Niste. Prvo sedište mora biti pravilno pričvršćeno za auto. Imate dva različita sistema. Jedan je da okrenete sedište u smeru automobila i da dete gleda kud se vozi i drugi je da dete okrenete da gleda suprotno od smera kretanja. Oba modela imaju prednosti i nedostatke - rekao je Vujanić.
- Kod izuzetno male dece (deca do 2 godine) glava je najteži deo tela. Kad postavite sedište i dođe do naglog udara dete ide napred, ali kod malog deteta glava je teška i vrat ne može da izdrži. Samim tim dolazi do povrede vrata. Sa druge strane ako okrenete dete u drugom smeru vožnje ono ako je nazad stavljeno, onaj koji vozi ne može da ga vidi i onda je to problem. Mada kada dođe do udara to se prenosi na sedište i nema povreda vrata. Imajući to u vidu, gledali smo da taj udar amortizujemo - rekao je Vujanić.
Potom se dotakao i samog dečijeg sedišta na kome rade.
- To sedište će izgledati slično normalnom sedištu, ali će mehanizam koji ublažava posledice od sudara biti drugačiji od ovoga. U sudaru pri vožnji od 60 kilometara na sat u zid ili u vozilo iz suprotnog smera. Javlja se sila do 20G (gravitacije) prema tome dete koje je teško 6 kilograma ima 120 kilograma zbog delovanja sile. Sada zamislite glavicu koja ima kilogram i po, ona je 20 puta teža. To vrat ne može da podnese. Najmoderija sedišta imaju i "airbag", a mi smo i tu mogućnost razmotrili jer jedino tako detetu možete pri toj sili zaustaviti glavu da ne ode napred - rekao je Vujanić.
Jedan od članova ekipe izumitelja "Srpskog dečjeg sedišta" Đorđe H. Stanić nam je pojasnio još neke prednosti.
- Prikom konstruisanja bilo kog bezbednosnog skopa na prva tri mesta je zaštita života, bilo deteta ili odrasle osobe. Tek se posle inžinjerski tim koncentriše da maksimalno (koliko konstrukcija dozvoljava) se smanje teške povrede učesnika sudara. Što se tiče prvog na svetu dečjeg sedišta sa vazdušnim jastukom (strani proizvođač) proučavali smo ga uz pomoć psihologa i došli smo do zaključka da to nije idealna konstrukcija. Ekstremno brzo naduvavanje er bega izaziva šok kod dece, a kod neke može ostaviti trajne psihičke traume. Zato smo tek treću verziju predvideli sa vazdušnim jastukom. Želja nam je bila da prvo zaštitimo našu decu što je i u skladu sa politikom Vlade Srbije o povećanju nataliteta i zdravstvenoj zaštiti. Zato smo konstruisali da bude cenovno najpristupačnija a umanjuje sudarnu silu za čak preko 35%, odnosno prosečno dete između tri i pet godina starosti će preživeti sudar u nepomičnu betonsku prepreku pri brzini od 79,6 km/h za razliku od najčešće korišćenih sedišta čija je granica 59 km/h.
Ekskluzivno za Kurir gospodin Stanić otkriva koja je to druga varijanta sedišta.
Druga varijanta je komplikovanije i masivnije konstrukcije pa treba primeniti skupe ultralagane materije, ali ona ostvaruje umanjenje sudarne energije na dečje telo za 50.3% i ako nađemo sponzora možda ćemo s tom varijantom oboriti Ginisov rekord. Inače, najveći problem nam je da u Srbiji nađemo fabriku koja će proizvoditi ovaj jedinstveni izum.
Želeo bih još da pomenem da nam je u razvoju pomogao čuveni konstrutor Vojno- tehničkog instituta, Goran Janković, čije je poslednje delo kao šefa projekta - terensko vozilo "Zastava NTV" sa nezavisnim oslanjanjem točkova, odobreno od TOC-a nekoliko meseci pre nego što nam ga je oduzela Korona. Njegovim odlaskom izgubio je VTI stručnjaka sa preko tri decenije iskustva, a mi odličnog prijatelja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
