Većina škola u Srbiji ne kažnjava učenike koji psihički ili fizički maltretiraju svoje vršnjake ili, jednostavno, kažu da su uradili sve što je u njihovoj moći i tu se priča najčešće završava.
Međutim, u realnosti se često ispostavi da nisu dobijeni nikakvi konkretni rezultati, pa deca koja su preživela vršnjačko nasilje moraju da se ispišu iz škole, dok nasilnici najčešće ostaju u ustanovi.
Neki direktori školskih ustanova tvrde da su nemoćni pred nasilnicima, ali zapravo zakon i pravilnik postoje, ali se u većini slučajeva ne primenjuje ili se ne primeni do kraja.
Pokretanje postupka
Zbog toga Kurir pita zašto se Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja - koji je donet još 2017. i do prošle godine više puta menjan - ne primenjuje?!
U Zakonu jasno stoji da je teška povreda obaveze učenika njegovo ponašanje kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi i aktivnostima koje se ostvaruju van škole i koje dovodi do fizičkog ili psihičkog povređivanja.
Pomenuti zakon predviđa da za učinjenu težu povredu, u koju spada i vršnjačko nasilje, direktor škole pokreće vaspitno-disciplinski postupak u roku od osam dana od saznanja i pokreće postupak o kojem će najkasnije narednog radnog rada obavestiti roditelja ili drugog zakonskog zastupnika.
Takođe, navodi se da direktor vodi postupak i okončava ga rešenjem. Tokom vaspitno-disciplinskog postupka učenik uz prisustvo roditelja i ostali učesnici i svedoci moraju biti saslušani i dati pisanu izjavu. Ukoliko se roditelj ne odazove, direktor postavlja psihologa ili pedagoga da zastupa interese škole i obaveštava centar za socijalni rad.
NE PROPUSTITE
- Vaspitno-disciplinski postupak okončava se, nakon vođenja pojačanog vaspitnog rada sa učenikom, donošenjem rešenja u roku od 30 dana od dana pokretanja. Ukoliko se u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik ispiše iz škole, škola je u obavezi da u ispisnicu unese napomenu da je protiv navedenog učenika pokrenut vaspitno-disciplinski postupak - stoji u Zakonu.
Društveno koristan rad
Vaspitno-disciplinska mera podrazumeva ukor direktora ili nastavničkog veća, a za učenika srednje škole i isključenje iz škole odnosno škole s domom, dok za učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika.
U zakonu stoji da škola uporedo sa izricanjem vaspitno-disciplinske mere "određuje učeniku i obavezu obavljanja društveno korisnog, odnosno humanitarnog rada, koji se odvija u prostorijama škole ili van prostorija škole pod nadzorom nastavnika, odnosno stručnog saradnika".
- Društveno koristan rad škola određuje učeniku u skladu s težinom povrede vodeći računa o psihofizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostojanstvu učenika, o čemu je dužna da odmah obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, kaže za Kurir da se zakon u većini slučajeva ne primenjuje i ne poštuje.
- Pojedini direktori ćute o bilo kakvom vidu nasilja u školi, a najčešće se odluče da sve zataškaju i gurnu pod tepih. Škole ne primenjuju zakon i izbegavaju da se suoče s nasiljem, pa smo došli do toga da imamo primere da jedan učenik maltretira njih 30, ili čak i nastavnike, i to konstantno.
Smatram da kazne za nasilnike treba primenjivati, kako za osnovce, tako i za srednjoškolce. Nasilnicima se treba hitno stati na put jer je vršnjačko nasilje previše uzelo maha u našem društvu. Ako u krajnjoj liniji razmišljamo o pooštravanju kazni, možda bi trebalo i razmišljati i o kaznama koje bi se sprovodile u vaspitno-popravnim domovima - navodi Antić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
