POSLE RAKA I PET GODINA BORBE BOJANA I MARKO UŽIVAJU SA TROJKAMA: Dimitrije, Georgije i Nestor su dokaz da život pobeđuje!

Dimitrije, Georgije i Nestor, trojke iz Malog Zvornika, dokaz su da je sve moguće, da život pobeđuje i kad sve izgleda crno i kad ovolikoj sreći prethodi borba s rakom. Ali treba imati vere u bolje sutra i treba se boriti. Priča Bojane i Marka Ristanovića govori o dizanju iz pepela i sreći najvećoj, u kojoj uživaju već pune četiri godine. A prethodilo je pet godina teške borbe.

Paralelno s tim išla je borba za Marka.

- Odmah je operisan i išao je na hemioterapiju. Svašta mi je prolazilo kroz glavu. Ali uspevali smo da se psihički održimo na površini jer smo jedno drugom bili bezrezervna podrška. A i mimo svega, uvek me je držao neki optimizam, izbije kad se najmanje nadam - kaže Bojana.

Uspeli su Ristanovići da se izbore i sa rakom - nakon operacije i hemioterapija tragova maligne bolesti nigde nije bilo! Sreći nije bilo kraja. Kreće borba za potomstvo. Podrazumevala se vantelesna oplodnja (VTO).

- Trebalo je godinu dana da sve legne, da se povratimo, bili smo psihički istrošeni. Usledio je prvi pokušaj VTO. Zatrudnela sam, jedan plod. Ali nema srčane radnje. Još jedan težak psihički pad. Ipak, imali smo jedno drugo, suprug je bio čvrst kao stena. Kad smo se malo stabilizovali, posle nepunih godinu dana, opet smo krenuli u postupak. Tri ploda su mi vraćena - priča Bojana, pa nastavlja:

- Ostala sam trudna, suze su same potekle. Zatim šok na prvom ultrazvuku: "Imamo tri bebice", rekla je doktorka, ali i dodala da je njena dužnost da nam kaže da je trudnoća visokorizična i da postoji mogućnost embrioredukcije, tj. da ostane samo jedan ili dva ploda kako bih je iznela. Odlučili smo da ništa ne diramo, pa šta nam bog da. Nek bog odluči.

Vernici su oboje, veli Bojana, ali ne neki fanatici. Predali su se, pre svega, doktorima.

- Suprug stalno ide na Hilandar. Evo, sprema se i sada da krene put naše svetinje - kaže Bojana.

Javili su se strahovi da li će izneti. Ali je uvek vukao napred taj njen optimizam.

- Imala sam školsku trudnoću, iako sam imala 35 godina i tri bebe u stomaku. Ali nisam uspela da je iznesem do kraja. Ležala sam dugo u bolnici na održavanju i izdržala 33 nedelje i četiri dana do tog 9. novembra 2018. Prvo se rodio Dimitrije (2.250 grama), pa Georgije (1.650 grama) i na kraju Nestor (2.200 grama). Jedino čega se sećam jeste da sam se posle porođaja probudila, nazvala supruga da kažem da sam se porodila i da su mi rekli da jedna beba ide na neonatologiju. Potom sam nastavila da spavam - veli Bojana i kaže:

- Doneli su mi Georgija da ga dotaknem, osetim i odneli ga na neonatologiju, gde je bio 21 dan. A sa Dimitrijem i Nestorom sam posle desetak dana otišla kući. Dečaci su dobro, bez ikakvih dijagnoza i posledica.

Ristanovići sad uživaju u svakom danu:

- Borimo se s tri zdrava, srećna i nestašna dečaka, kojima je najbitnije da skaču, penju se, trče... Mirni su samo kad im čitamo knjige. I glavna misao nam je kako da im pružimo pravo detinjstvo i odgajimo u dobre ljude.

Kurir.rs/J. S. Spasić