Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je stres na radnom mestu u priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti i najavila da će sindrom izgaranja na poslu uskoro postati dijagnoza, što znači da će zaposleni zvanično moći da dobiju bolovanje.
Poslednjih godina "izgaranje" je postalo jedan od termina kojim mnogi zaposleni opisuju svakodnevicu na radnom mestu.
Kako da prepoznamo ovo stanje i koja je najbolja terapija čuli smo od novinarke Nevene Topličić koja je gledaocima Kurir TV osvetlila ovaj fenomen.
Ljiljana Kovačević, psihoterapeut i master psiholog, objasnila je koji su prvi simptomi prepoznavanja "burn out" stanja.
- Na fizičkom nivou osoba se oseća potpuno iscrpljeno. Moguće je da se jave bolovi u mišićima u leđima, stomaku, glavi. Može doći do pada imuniteta, apetita. Emotivno osoba oseća visok nivo anksioznosti, bespomoćnost, beznadežnost, kao da ne može ništa više da uradi za sebe - podelila je Kovačević i upozorila na činjenicu da je retkost da osoba sama to može da prepozna.
A kao faktor bitnosti ljudskih resursa Jelena Vuković, direktor za ljudske resurse i organizacioni razvoj "Adria media group" ispričala je kako mnogo toga zavisi od okoline u kojoj zaposleni radi.
- Ljudski resursi moraju pokazati da su podrška. Što je sigurnije radno okruženje, ljudi će biti sigurniji da pričaju o ovakvim stvarima - rekla je Vuković.
Gde ovakav odnos izostane zaposleni sam vodi borbu, a onda se retko borba završi u njegovu korist.
Anonimni sagovornik koji je lično preživeo sindrom "izgaranja" podelio je sa gledaocima svoje iskustvo, nakon kojeg je dobio astmu.
- Dobiješ napad stresa, anksiozan napad. Misliš da ćeš da umreš, a simptomi organizma su kao da imaš srčani udar, pobeliš i misliš - gotov si! Taj stres je doveo do toga da mi se pojavila astma - ispričao je on.
Nakon ovoga, sagovornik novinarke Topličić, dobija uput za psihijatra.
- Imao sam razgovor dva puta, gde sam prepoznao kako da kanališem stres i šta je to što je bitnije od posla - rekao je on.
Koliki nivo stresa će neko imati na poslu, krajnje je individualno i zavisi od kapaciteta koje ta osoba ima kada je reč o reakciji na stres.
Kratki rokovi, brz tempo, veliki broj informacija i visok nivo koncentracije karakterišu svakodnevni rad u najvecem broju informativnih redakcija razlicitih medijskih kuća, ali i u drugim profesijama koje iziskuju visok nivo odgovornosti i vremensku ograničenost.
- Sindrom ovog oboljenja je vezivanje lične vrednosti sa poslom. Mora se napraviti razlika između toga šta sam ja kao osoba i koja su moja postignuća na poslu! - rekla je Kovačević.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
