U Narodnom muzeju Srbije ove nedelje je otvorena prva izložba Memorijalnog centra "Staro sajmište" pod nazivom "Logor na Beogradskom sajmištu (1941-1944)". Inače, prvi zatočenici, Jevreji, deportovani su 8. decembra 1941. u logor Sajmište.
Direktorka Memorijalnog centra Krinka Vidaković Petrov kaže da je ideja da se izložbama u zemlji i inostarnstvu od zaborava sačuva sećanje na sudbine svih stradalih u logoru i da se događaji od pre sedam decenija uvedu u kulturu sećanja našeg društva.
- Cilj izložbe otvorene u Narodnom muzeju je da odamo poštu stradalim u tom logororu. Kada pomislimo o pojedincu koji ima amneziju pa ne zna ni ko je šta je, to isto važi i za svaku zajednicu. Važno je za kolektiv da zna ko je i šta je i da zna svoju istoriju. Ako nema tog kontinuiteta između prošlosti i sadašnjosti i naša budućnost je upitna. Zato je zaborav strašna stvar a sećanje važno - navela je Krinka Vidaković Petrov za RTS.
Kako je dodala, o Sajmištu se ništa nije znalo jer je to bio rezultata javnog sećanja, odnosno - nekadašnja vlast je bila osmislila čega treba da se sećamo, a šta treba da zaboravimo. Prvi koji su hteli da obnove sećanje bili su preživeli logoraši koji su na jedvite jade postavili ploču '70-tih godina prošlog veka, kazala je ona.
- Osnivanje Memorijalnog centra upravo ima svrhu da obnovi sećanje na taj logor. Teško je verovati da neko u svetu zna za taj logor ako ni većina Beograđana ne zna. O prvoj fazi logora kada su u njega sprovođeni Jevreji se zna, ali se ne zna o drugoj fazi logora kada su stradalnici uglavnom bili Srbi, i to ne samo iz Srbije već u najvećem delu Srbi iz NDH-a pod čijom okupacijom je bio ceo Srem uključujući Zemun i samo Sajmište. O tome se jako malo zna, a ako se ovde ne zna teško je očekivati da o tome znaju u svetu - naglašava Vidaković Petrov.
Memorijalni centar "Staro Sajmište" osnovan je na bazi specijalnog zakona koji je stupio na snagu prošle godine i on je novoosnovama specijalna ustanova kulture.
- Pred nama je ogroman posao, to je maratonski projekat koji će trajati dugo. Pored edukacije i istraživanja želja nam je da osnujemo i dva muzeja, jedan posvećen prvoj, a jedan drugoj fazi logora. Zlo je veliki majstor, a zaborav je njegov najbolji šegrt. Kada nema više preživelih logoraša neminovan je pokušaj revizije i umanjenja razmera zločina koji su tamo počinjeni. Mi koji smo potomci tih žrtava, ne smemo to sebi da dozvolimo - navela je Vidaković Petrov za RTS.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
