- Kako vreme prolazi sve polako pada u zaborav, ostajemo sami. I to je najteže. Važnije mi je da neko misli, da ne zaboravi, nego koliko će da da. Mog sina od 14 godina ne treba niko da gaji, sam ću, imaće sve što mu treba dokle postojim. Ali reč je o ljudskom odnosu i zato mi znači što će Lekarska komora Srbija (LKS) davati solidarnu pomoć deci lekara preminulih u prethodnih pet godina, što znači i da će je dobiti deca umrlih pod kovida, a među njima i moj sin - kaže za Kurir Branko Nikolić, profesor srpskog jezika iz Užica čija je supruga dr Danijela Bezarević Nikolić preminula decembra 2020. u 47. godini od kovida.
Danijela je bila jedan od omiljenih lekara opšte prakse u Užicu i zamenica direktora doma zdravlja. Iza nje ostao je i sin, koji sada ima 14 godina. Kada je LKS u septembru pravilnikom uvela solidarnu pomoć i za decu preminulih lekara do njihove 18. godine, to se odnosilo na naslednike doktora koji su umrli u prethodnih 180 dana. Srećom nijednog lekara kovid nije ubio u tom periodu. Ali javnost se digla što su zaboravljena deca doktora koje je ubio kovid. Prema podacima Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) od kovida je preminulo 148 doktora medicine, stomatologa i farmaceuta, a na tom spisku su i oni koj su radili i oni koji su bili u penziji. SLFS, međutim, nema podatak koliko je dece, pa i maloletne, ostalo iza preminulih lekara.
Posle pritiska javnosti Upravni odbor LKS odlučio je nedavno da solidarnu pomoć isplaćuje deci lekara koji su umrli u prethodnih pet godina, od 2017, a tu odluku trebalo bi da potvrdi Skupština LKS, koja će biti krajem decembra. Pravilnik bi trebalo da stupi na snagu početkom januara, a pomoć će biti po 40.000 dinara godišnje, do navršene 18. godine, kako je Kuriru već rečeno u LKS. Kada se taj iznos podeli na 12 meseci, to je svega oko 3.300 mesečno.
- Taj pravilnik iz septembra je bila ružna stvar i poprilična uvreda. Samo da bude na papiru, da se čuje da su nešto učinili, dali. Sada je u redu što će pomoći i decu lekara umrlih od kovida, to nam, ponavljam, znači ljudski. Međutim, oročavanjem na 18. godinu svakim sledećim danom je sve manje dece. LKS kao najveće strukovno udruženje, koje je finansijski vrlo moćno i koje u svojoj zakletvi ima da su svi lekari kao braća, ipak ostaje gluvo na probleme i muke te dece. Pomoć bi trebalo da produže do kraja redovnog školovanja. A čak verujem da će se i veliki broj te dece iz pijeteta prema umrlom roditelju odlučiti baš za studije medicine. Sin, koji će dogodine verovatno upisati gimnaziju, pominje medicinu u poslednje vreme, a ranije to nije činio - kaže Nikolić i dodaje:
- Sam iznos ne bih mnogo komentarisao jer kao da komentarišem milostinju. Smatram da bi mesečni iznos trebalo da bude bar koliko je državna stipendija za uspešne srednjoškolce, koja je oko 8.000 dinara. A ovo iz LKS kada podelimo na dane ispada da dete nema ni za kiflu. Ali, ponavljam, ja ću svoje dete gajiti i izdržavati, važnije mi je da su pokazali da neko misli na decu lekara preminulih od kovida. Iz kontakata sa drugim porodicama koje su doživele isto što i mi, znam da se ustanove uglavnom ne bave decom, osim privatne inicijative kolega, koji su ih se na prijateljskoj osnovi setili i pomogli na razne načine.
Prim. dr Slavica Plavšić, pulmolog u penziji i doktorka koja je prva u septembru digla glas što su izostavljena deca lekara umrlih od kovida povodom najave LKS za Kurir kaže da ima vrlo pomešana osećanja.
- S jedne strane drago mi je ako će Skupština LKS da promeni stav pod uticajem javnosti i ako su shvatili da je šest meseci rok u kome zapravo deca lekara preminulih od kovid 19 nemaju prava na tu pomoć. Solidarna pomoć LKS treba da postoji za svu decu preminulih lekara bilo kada i iz bilo kog razloga jer svi licencirani lekari plaćaju članarinu u visini od 0,8 odsto svojih plata na mesečnom nivou. U Srbiji ima 3.800 licenciranih lekara, a prihodi LKS samo po tom osnovu su veći od dva miliona evra - navodi dr Plavšić.
Lekari koji su preminuli zbog kovida 19, smatra dr Plavšić, trebalo bi da budu izdvojeni kao posebna kategorija jer su izgubili živote spasavajući živote svojih pacijenata.
- Najveći broj smrtnih slučajeva dogodio se u prvoj pandemijskoj godini, kada još nije bilo vakcina, zaštitne opreme, kada je organizacija bila jako loša. Pandemija je odnela milione ljudskih života širom sveta, a verovatno se nikada neće ni saznati koliko tačno. U nekim zemljama obolevanje zdravstvenih radnika odmah tretirano kao profesionalna bolest - kaže dr Plavšić i dodaje:
- Iz navedenih i mnogih drugih razloga, LKS, Ministarstvo zdravlja, država, kolege, svi smo dužni da te kolege koji su radili na najrizičnijim mestima i koji su dugo i ponavljano bili u kontaktu sa najtežim pacijentima, ne zaboravimo i da pomognemo njihovoj maloletnoj deci da imaju što bezbrižnije detinjstvo i lakše školovanje. Zbog toga je pokrenuta inicijativa za osnivanje fonda "Dr Nenad Maksimović" i da deca lekara preminulih od kovid 19 primaju stipendiju na mesečnom nivou u razumnom iznosu i do kraja školovanja. LKS bi mogla da odvoji mali deo svojih prihoda za ovu namenu jer 40.000 dinara godišnje ili oko 3.300 dinara mesečno do napunjenih 18 godina zaista predstavlja ponižavajuću milostinju.
Kurir.rs/J.S.Spasić
NE PROPUSTITE
