EUTANAZIJA Alen Delon rešio da umre! Da li biste izvršili medicinski potpomognuto samoubistvo? (ANKETA)

Svet je u iščekivanju medicinski potpomognutog samoubistva Alena Delona, koji je u 87. godini života rešio da svet napusti uz eutanaziju. Legendarni glumac, koji je imao i teške šlogove, smrt kad i kakvu on želi izvešće u Švajcarskoj, gde živi i gde je to odavno legalizovano.

A da li će Srbija umirućim pacijentima odobriti dostojanstvenu smrt umesto beskorisnog i ponižavajućeg mučenja, i dalje je predmet velikih nesuglasica.

Reč eutanazija u nas pominje se samo u Zakonu o pravima pacijenata iz 2013, ali u kontekstu da olakšavanje patnje i bola ne znači i eutanaziju. Po etičkom kodeksu Lekarske komore Srbije (LKS) zabranjena je, a jedino se navodi u radnom tekstu Građanskog zakonika, koji se sačinila Vladina komisija, a koji godinama nikako da se usaglasi i usvoji. Dostojanstvena smrt iliti eutanazija, kao "pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi", piše u radnoj verziji. Dakle, ako i kada bude...

Doktor medicinskog prava Hajrija Mujović, potpredsednica Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije (SUPRAM), za Kurir objašnjava da eutanaziju može da izvrši u skladu sa izraženom voljom umirućeg pacijenta samo medicinski profesionalac i u kontekstu medicinskog tretmana. A dve su njene vrste - aktivna (dozvoljena u svega nekoliko država) i pasivna (široko rasprostranjena).

DA LI JE HIPOKRAT SPORAN

- Kod nas je problem što lekari ne žele da prihvate ni pasivni oblik eutanazije, pozivajući se na Hipokratovu zakletvu. Ali ona je revidirana u smislu da u njoj izričito stoji da se poštuju volja i dostojanstvo pacijenta, a pacijent je i umirući pacijent - navodi dr Mujović.

- Aktivna eutanazija je aktivni lekarski zahvat u telo pacijenta koji direktno uzrokuje smrt i skraćuje život, kao što je davanje letalne injekcije ili doze leka. Pasivna je svesno dopuštanje da pacijent umre, da do smrti dođe prirodnim tokom, bez medicinske intervencije (nepreduzimanje ili obustava mera, a one mogu biti veštačko održavanje života putem aparata, veštačko hranjenje...), uz terapiju bola ako i kada to odgovara volji pacijenta. Sa medicinsko-etičkog stanovišta postoji opšta odgovornost lekara da sačuva život, ali ne u svim okolnostima, naročito ne ako su mere produženja života nedelotvorne, ako je njihov efekat sporan ili ako to uključuje nesrazmerno veliku patnju za pacijenta. Određivanje granice gde se lečenje, tj. pomoć umirućem, pretvara u mučenje koje je ispod ljudskog dostojanstva takođe je deo dužnog tretmana i pripadajućih prava - navodi dr Mujović.

ŠTA JE AKTIVNA EUTANAZIJA:

- direktno uzrokuje smrt, tj. skraćuje život

- davanje letalne injekcije

- davanje letalne doze leka

ŠTA JE PASIVNA EUTANAZIJA:

- svesno dopuštanje da pacijent umre, da do smrti dođe prirodnim tokom, bez medicinske intervencije

- nepreduzimanje mera

- obustava započetih mera

- pristupa se samo terapiji bola i kad to odgovara volji pacijenta

Ona je protiv uvođenja aktivne eutanazije, koja je i zabranjena, jer "naš zdravstveni sistem još nije unapređen i osposobljen za ovu vrlo zahtevnu proceduru u kojoj ne sme biti zloupotreba".

- Ali u stvarnosti se sprovode njeni pasivni oblici - odbijanje tretmana, skidanje sa aparata, davanje lekova za bol, koji imaju dvostruko dejstvo... što reguliše Zakon o pravima pacijenata, a lekari to nikada ne smatraju eutanazijom. Te radnje treba zakonski imenovati na pravi način i pokazati da naša praksa pasivne eutanazije ne zaostaje za praksom razvijenih zemalja, štaviše, negde je i više od toga - kaže dr Mujović i dodaje:

- Po Zakonu o pravima pacijenata, možete pisanom izjavom da odbijete lekove i tretmane, a ako niste svesni, to može da odluči neko u vaše ime. Ima slučajeva da to porodica traži, ali je sve natezanje i mučenje, uz strah lekara da li će biti krivično gonjeni. Krivični zakonik poznaje krivično delo lišenja života iz samilosti, za šta je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina. I zato mi pravnici insistiramo da eutanazija bude zakonski uređena - ističe Mujovićeva.

EUTANAZIJU NAJČEŠĆE TRAŽE OVE KATEGORIJE PACIJENATA I NJIHOVI NAJBLIŽI:

- pacijenti na samrti

- ozbiljno ili neizlečivo, fizički ili psihički bolesne osobe koje su obolele i u nepodnošljivom stanju ili koje ne vide svrhu u nastavljanju da žive i žele da se podvrgnu eutanaziji

- pacijente koji su u dugoročnoj komi ili čija je svest već umanjena u terminalnoj fazi bolesti

- ozbiljno oštećena novorođenčad nesposobna da prežive, čiji je životni vek vrlo kratak i za koje se očekuje da će trpeti bolove i patnju

GDE JE DOZVOLJENA AKTIVNA EUTANAZIJA:

- Holandija

- Belgija

- Francuska

- Švajcarska

- neke od država SAD

Nasuprot nje, dr Milan Dinić, direktor LKS, ističe za Kurir da se ova institucija protivi eutanziji jer savremena medicina ima načina i znanja da olakša muke i bolove i najtežim bolesnicima.

- Pravo na život često se označava kao osnovno pravo čoveka, bez koga bi promocija svih ostalih prava malo imala smisla. Garantovanje i zaštita prava na život počivaju na etičkom principu svetosti života, po kome je svaki život vrednost po sebi i mora se poštovati, bez obzira na njegovo trajanje ili kvalitet - kaže dr Dinić.

ŠTA KAŽU PROPISI U SRBIJI

KRIVIČNI ZAKONIK (2019):

Zatvorom od šest meseci do pet godina kazni se onaj ko:

- liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja u kom se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izričit zahtev - krivično delo lišenja života iz samilosti (član 117)

- navede drugog na samoubistvo ili mu pomogne u izvršenju samoubistva, pa ovo bude izvršeno ili pokušano - krivično delo navođenja na samoubistvo i pomaganja u samoubistvu (član 119)

- surovo ili nečovečno postupa sa licem koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti, pa ono usled takvog postupanja izvrši ili pokuša samoubistvo koje se može pripisati nehatu učinioca

USTAV (2006):

- Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite (član 23)

- Ljudski život je neprikosnoven (član 24)

- Fizički i psihički integritet su nepovredivi, pri čemu niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25)

ZAKON O PRAVIMA PACIJENATA (2013):

Svaki pacijent ima pravo:

- na slobodan izbor predloženih medicinskih mera, u skladu sa zakonima kojima se uređuje oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja (član 12)

- na pristanak na osnovu koga slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i zdravlja, osim kada to direktno ugrožava život i zdravlje drugih lica (član 15)

- da se medicinska mera protivno volji pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika, može preduzeti samo u izuzetnim slučajevima koji su utvrđeni zakonom i u skladu su sa lekarskom etikom (član 16)

- da odredi lice koje će u njegovo ime dati pristanak, odnosno koje će biti obavešteno o preduzimanju medicinskih mera, u slučaju da pacijent postane nesposoban da donese odluku o pristanku (član 16)

- na najviši nivo olakšavanja patnje i bola, saglasno opšteprihvaćenim stručnim standardima i etičkim principima, što podrazumeva terapiju bola i humano palijativno zbrinjavanje (član 28), a što ne podrazumeva eutanaziju i to se izričito navodi u citiranoj odredbi

KODEKS MEDICINSKE ETIKE LEKARSKE KOMORE SRBIJE (2016):

- ublažavanje bola i patnji (član 66)

- zabrana eutanazije (član 67)

- podrška bolesniku treba da bude adekvatna i da obezbeđuje dostojne uslove umiranja, jer bi nastavljanje intenzivnog lečenja bolesnika u ovom stanju isključilo pravo umirućeg na dostojanstvenu smrt

- namerno skraćivanje života u suprotnosti je s medicinskom etikom

- želju dobro informisanog bolesnika od neizlečive bolesti, jasno izraženu pri punoj svesti u pogledu veštačkog produživanja njegovog života, lekar će uvažiti

- ako bolesnik nije pri svesti, lekar će postupiti po svom najboljem znanju i savesti

- prilikom lečenja umirućeg u poslednjem periodu bolesti potrebno je uzeti u obzir njegovu poslednju želju ukoliko je pri svesti, uračunljiv je i o svojoj bolesti je bio adekvatno informisan, izuzev ukoliko njegova želja nije u skladu sa etičkim merilima lekara

- kod nesvesnih ili neuračunljivih bolesnika potrebno je odlučiti se prema medicinskim merilima, ali pri tome treba uzeti u obzir i eventualnu volju bolesnika i mišljenje bližnjih koji bolesnika dobro poznaju

- konačno odlučuje lekar (član 65)

* tumačenje Hajrije Mujović

Kurir.rs/J. S. Spasić