Povišena temperatura i dalje uteruje strah u kosti, što obilato vidimo ovih dana u Urgentnom centru. Čim malo malaksaju i skoči im temperatura, posebno stariji, nastaje panika i usred noći dolaze u Urgentni u strahu da imaju koronu i da će umreti. A u većini slučajeva ispostavi se da je reč o običnoj prehladi, kaže u intervjuu za Kurir anesteziolog asist. dr Marija Milenković iz Urgentnog centra UKC Srbije.
Obična prehlada dovede ljude usred noći u Urgentni?
- Tako je, strah je i dalje ogroman, a za ove dve godine života s koronom svi su zaboravili na običan virus. Ti pacijenti su razne životne dobi, ali ipak uglavnom stariji ljudi, koji teže podnose temperaturu. I sva ta starija populacija je vakcinisana protiv korone. A pored poznih godina imaju i hronične bolesti, koje se obično pogoršaju, pa tako dijabetičarima bude jako povišen šećer, kardiovaskularnim bolesnicima skoči pritisak, počne lupanje srca. I sve to često od obične prehlade. Ali, naravno, svi oni najpre prođu kroz odeljenje izolacije, koje zbrinjava sve febrilne pacijente, odnosno one s povišenom temperaturom. Pa kada na antigenskom testiranju utvrdimo da su negativni, shodno uzroku temperature trijažiramo ih po ambulantama. Osim toga što to može da bude neka urinarna infekcija, upala žučne kese ili neki drugi upalni proces, najčešće su prehlade.
VITAMINI - VAŽNI I OPASNI
Zagovarali ste upotrebu vitamina, je li opravdano i dalje ih piti?
- Za ove dve godine bila je nenormalna upotreba vitamina, a sve sa čim se preteruje i nema adekvatnu upotrebu može da ima više štete nego koristi. I zato ih ne treba piti na svoju ruku, već postoji preporučena doza. A oni upravo treba da spreče oksidativni stres, koji je kod svakoga različit u zavisnosti od genetike.
Šta je tačno oksidativni stres i zašto su tu vitamini važni?
- Reč je o upali, odnosno tome kako organizam reaguje na agenta koji izaziva upalni proces. A neki vitamini su bitni jer deluju kao antioksidansi, u ranijim fazama, ukoliko je reč samo o virusu, mnogo mogu da pomognu. Ali ukoliko se konzumiraju u velikoj količini, mogu da imaju i štetno dejstvo, pre svih vitamin C. Ali važna je i ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama.
Jenjava li broj postkovid pacijenata, budući da i korona jenjava, a i omikron soj je najslabiji do sada?
- Postkovid je proporcionalan broju kovid pacijenata. Smanjen je broj, ali kao i kovid, i i postkovid se održava. Često daje zaostali umor, lupanje srca, otežano disanje posle jako lagane forme bolesti, i to kod mlađe populacije. Imamo slučajeva da i posle mesec dana od preležane bolesti i dalje imaju probadanja, bolove u grudima, lupanje srca, malaksalost... I za te ljude je najbitnije što u Urgentnom postoji dobra trijaža, pa se odmah na osnovu opisanih tegoba i uzete anamneze pacijenti upućuju u ambulantu i procenjuje se stepen hitnosti takvih u odnosu na druge. I tu mora strogo da se vodi računa da u okviru tih postkovid simptoma ne promakne nešto ozbiljnije, da se ne sakrije neka upala srčanog mišića ili infarkt. Vrlo ozbiljno ih posmatramo, pregledaju ih i kardiolog i neurolog, naravno po stepenu hitnosti.
Smatramo da je sa omikronom došao i kraj korone, ali nije baš tako.
- Apsolutno, jer i dalje u najugroženije kategorije spadaju stariji, onkološki pacijenti, osobe s teškim plućnim bolestima koje moraju strogo da vode računa. Dešava se i da ljudi koji nisu pridavali važnosti kovidu, bili su 10-12 dana bolesni, imaju promene na plućima koje su kovid pneumonije. I takvi, nažalost, završe i na respiratoru. Imali smo nedavno pacijenta od četrdesetak godina, koji je pre kovida bio potpuno zdrav, ali je olako shvatio simptome, a bio je antigenski negativan. Zbog teške upale pluća, koja izazvana koronom, u to nema sumnje, završio je na respiratoru.
Ali zbrinjavate i druge pacijente. Kakvih je najviše poslednjih dana?
- Ljudi su se opustili posle dve godine, više putuju i saobraćajne nesreće su dosta češće. A već sada ima i mnogo povreda u poljoprivredi, kako je lepo vreme, ponovo se vraćamo na staro. To su najčešće vrlo teški prelomi, koji ostavljaju trajni invaliditet. A nažalost, nekada se završi i smrtnim ishodom. I uglavnom je to mlađa, radno sposobna populacija.
KADAR STIĆI, ALI NIKAD UTEĆI
Vi još radite u staroj zgradu UC, trebalo bi ubrzo kompletan Urgentni da pređe u novu zgradu UKCS?
- Većim delom UC je preseljen, u novoj zgradi imamo veće kapacitete i najsavremeniju opremu. A to će nam dati i mogućnost edukacije novih, mladih lekara, kojih ćemo sve više moći da primimo. I sve veće je interesovanje za posao kojim se bavim, epidemija je doprinela da mladi lekari žele da budu anesteziolozi.
Bili ste nevidljivi, a sad se videlo - kad je teško, anesteziolog?
- Iliti - kadar stići, ali nikad uteći. Naša specijalizacija je sveobuhvatna i anesteziolog mora da poznaje i druge grane medicine, odlično da zna i funkcije mozga, srca, pluća, bubrega...
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
