Čak trećina osmaka koja završi osnovnu školu nije funkcionalno pismena, podaci su najnovijeg PISA testiranja. Zastarelost obrazovnog sistema, pad pažnje kao posledica korišćenja interneta - samo su neki od faktora.
Budući da društvene mreže imaju ogroman uticaj na mlade, istraživali smo kako su one uticale na njihovu pismenost.
O funkcionalnoj nepismenosti u Srbji govorio je u jutarnjem programu Kurir televizija Aleksandar Gajović, novinar, književnik i nekadašnji državni sekretar u ministarstvu kulture i informisanja.
- Za mene je to frustrirajuće. Ne mogu da verujem da nešto što napišem neko ne može da pročita ili pročita pograšno.Zaista je zabrinjavajuće da više od pola miliona mladih nije funkcionalno pismena već su okrenuti društvenim mrežama. Ako se na tome bazira obrazovanje i saznaje mladih ljudi mi smo u mnogo većem problemu nego što se meni čini - kaže Gajović i dodaje:
Uzrok toga je napredak tehnologije. Pre nego što se priđe tehnologiji mora da prođe period neposrednog saznanja i opismenjavanja. Telefoni su po meni najveći neprijatelji pismenosti. To je jedan od pokazatelja društva i države. Nivo društvene svesti se upravo gleda prema pismenosti.
Gajović je istakao prva četiri razreda osnovne škole kao ključna za razvoj pismenosti kod dece.
- Kljućna su prva četri razreda osnovne škole. Ministarsvo i ministar Ružić čine mnogo toga da se to rano osnovno obrazovanje poboljša, ali treba uložiti dodatne napore. Mislim da treba povećati fond časova srpskog jezika, i staviti akcenat na lektiru, jer kada se lektira prepričava tu se vidi nivo pismenosti.
- Lektiru treba prilagoditi uzrastu, ali postoje knjige koje su za sva vremena. Izdvojio bih pisce kao šti su Ćosić i Ćopić, a ima ih još mnog. Uvek postoji otpor prema onome što se mora, ali to razvoja duhovnost kod čoveka i mislim da će nam to pomoći da ne budemo kao društvo na tako niskoj lestvici pismenost - smatra Gajović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
