Za istraživački rad u laboratoriji potrebna je pre svega čista laboratorija, kako bi naučni rezultati bili optimalni.
No, tim srpskih naučnika trenutno aktivno radi na projektu koji počinje na deponiji. Tamo se vrši izbor otpadnog materijala koji se u istraživačkom procesu koristi u cilju da se proizvedu lekovi sa antitumornim dejstvom.
Stručnom timu hemičara sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu poveren je važan zadatak. U saradnji sa timom naučnika sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo iz Beograda, oni rade na istraživanju jedinjenja koje bi jednog dana mogla da postanu lekovi, a dobijaju se od otpada.
Novinarka Kurir TV Jelena Šipetić istraživala je kako izgleda proces koji od kore od banane potencijalno vodi do leka za rak.
- Tim iz Beograda koristi različite otpadne materijale kao sredstvo za rast bakterija u fermentu. Naime, bakterije uz pomoć otpada stvaraju biomolekule koje mi dalje strukturno modifikujemo - kaže dr Biljana Glišić, vanredni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu.
Njena koleginica pojašnjava čitav postupak kroz koji naučnici prolaze na ovom projektu.
- Ovi biomolekuli imaju neku biološku aktivnost i ono što mi želimo je da poboljšamo tu aktivnost, unoseći strukturne izmene. Kada dobijemo željena jedinjenja mi ih vraćamo u Beograd gde se dalje biološki ispituju - kaže dr Violeta Marković, docent na Prirodno-matematičkom fakuktetu u Kragujevcu.
Strukturna modifikacija, odnosno poboljšanje u medicinske svrhe je dug proces, a počinje na deponiji. Do sada je dobre rezultate dala kora od banane i mesni narezak kome je istekao rok trajanja.
- Očekujemo da dobijemo rezultate koji će biti reprezentativni, kako za publikovanje tako i za primenu. - otkriva dr Violeta Marković.
Velika očekivanja imaju i drugi članovi tima koji se bavi ovim veoma važnim poduhvatom.
- Ako sve protekne kako treba, mi bismo se približili nekom kliničkom ispitivanju. Cilj nam je da dobijemo najmanje pet novih bioterapeutika, od čega bismo imali tri potencijalna leka za lečenje bakterijskih i gljivičnih infekcija i dva potencijalna citostatika, koji se koriste za lečenje tumorskih obolenja - ističe dr Biljana Glišić.
Projekat "Bioekolodžist" na kome radi multidisciplinarni tim hemičara, biologa i veterinara finansiran je od strane Fonda za nauku Republike Srbije i može naći primenu u različitim granama industrije.
Pored dobijanja revolucionarnih lekova, ima i ekološki značaj jer u ovom procesu otpad postaje vredan i obnovljiv resurs.
- Upravo na ovaj način mi činimo taj proces jeftinijim do 10 puta - dodaje dr Biljana Glišić.
Iako ovo istraživanje neće provesti momentalne rezultate, na duže staze će doneti korenite promene u medicini i opštem boljitku nauke i društva.
Kurir.rs/J. Šipetić
NE PROPUSTITE
