DRAMA NA ĐETINJI! Četiri žene spasile decu iz nabujale reke: Sedele smo na obali i čule krike - "Dete u vodi, ne zna da pliva!"

Prava drama se odigrala u ponedeljak popodne pored restorana Vagon u Užicu. Bila je grupa dece, jednom dečaku je bio rođendan. Njegova mlađa sestra, prvi razred, sagela se da pipne vodu i u tom momentu se okliznula.

- Neke okolonosti su se desile da smo se Marina i ja srele i sele za sto na terasi restorana, blizu vode. Deca su protrčala ka gore i baš sam prokomentarisala Marini “samo da ne upadnu u vodu”. Bilo je njih više. Posle par minuta, čula sam da dečak zapomaže: “Ljudi, dete je u vodi! Ne zna da pliva!”. Odmah sam ustala, skinula kaput i krenula ka vodi. Odmah je i Marina krenula, a za nama i dve žene koje su sedele za susednim stolom, direktorka škole i nastavnica srpskog jezika, koje poznajem, jer sam išla u njihovu školu – priča Ivana Miladinović.

Odmah je zakoračila u vodu.

- Upala sam nogama u vodu, Direktorka me je držale za leđa, da ne bih upala. Dečak kada je video da smo mi skočile, da li se okliznuo ili je skočio da spasava devojčicu, ne znam, našao se u vodi. Njega smo prvo izvukle, jer je on bio bliže i znao je da pliva. Uhvatila sam devojčicu za ruku, ali mi je iskliznula. Na svu sreću, Marina ju je uhvatila i izvukla – kaže Ivana i pohvalila hrabrost dečaka, koji je od kamenja izgreban po grudima.

Njena drugarica Marina Starčević, inače asistent pomoćnik u OŠ “Nada Matić”, izvukla je devojčicu iz vode.

- Čula sam povike dečaka. Ivana je prva skočila i ja kada sam shvatila koliko je ozbiljna situacija, krenula sam za njom. Ivana je zakoračila u vodu, uhvatila dete, a devojčica joj je iskliznula. Ja sam bila niže od Ivane i uspela sam da je uhvatim. Ona se držala za neki kamen, a mene je držala Ana – priča Marina.

Ona je dodala da je videla da se devojčica davi, da čas izranja, čas nestaje pod vodom i da se verovatno dosta nagutala vode.

Direktorka OŠ “Stari grad” Stanimirka Smiljanić Raonić i njena pomoćnica i nastavnica srpskog Ana Gudurić su sedele za susednim stolom.

- Imale smo turbolentan dan u školi, jer je jednom detetu pozlilo, pa smo zvali hitnu pomoć i sa nastavnicom zajedno su otišle u bolnicu. Predložila sam Ani da posle posla odemo na kafu, jer volimo da sedimo pored reke, nekako odmara. Popile smo kafu i trebale da platimo, kada smo čule povike dečaka kako poziva u pomoć, da ona ne zna da pliva. Istog trenutka sreli su se pogledi mene i moje pomoćnice i odmah smo skočile. Dve devojke su već skočile. Nas dve smo se priključile, a njih dve su već zagazile u reku.

Uhvatile smo devojke za leđa, za ruke da ih pridržavamo, da ne bi voda i njih odnela. Prvo nisam bila sigurna da li je devojčica ili dečak u vodi, a u jednom momentu sam pomislila da je pas. Samo se kosa videla iz vode, glava joj je bila u vodi. Đetinja je bila jaka brza. Izvukli smo dete i kada smo videle da može da stoji, da je progovorila, imala sam poseban ocećaj. Evidentno je da smo mi prosvetni radnici deformisani u smislu da prepoznamo taj dečiji zvuk koji nas ne ostavlja ravnodušnim – kaže direktorka škole, koja je skinula jaknu i ogrnula decu.

Decu su odvele u restoran gde su sačekala roditelje, a četiri žene, kako kažu zbunjene, uzbuđene, otišle su.

Sve četiri kažu da su tek uveče bile svesne šta su uradile. Nijedna nije spavala jer su im slike događaja bile pred očima.

Stanimirka kaže da je odmah posle događaja krenula ka školi, ali koliko je bila pod utiskom, morala je da zastane automobilom, jer kako kaže, nije znala gde je papučica za gas ili kvačilo.

Malo je porazna činjenica da je naterasi bilo i muškog sveta, koji su stajali i posmatrali žene kako spasavaju decu.

Kurir.rs/Z.G.