Svaki roditelj želi za svoje dete najbolje. Svoju decu žele da vide kao uspešne, zadovoljne i srećne ljude i sigurno je da će se tokom odrastanja potruditi da pomognu kako bi se ciljevi ostvarili.
Ponekad u toj najboljoj nameri izgube se realni kriterijumi i ti ciljevi postanu zahtevi roditelja prema deci. Kada postanu isuviše zahtevni, glavno opravdanje za ovakvo ponašanje neizostavna je floskula: "To je za tvoje dobro".
A, nedavno se i portal Kurir.rs menadžer Zoran Stojadinović osvrnuo na slučaj nekada najvećeg fudbalskog talenta Filipa Jankovića, koji je danas igrač Laktaša iz Republike Srpske, člana druge lige BiH.
Bio je najmlađi debitant Crvene zvezde sa 16 godina, ali karijera nije krenula u očekivanom smeru. Nedavno je Filip Janković u podkastu Alesto govorio o svojoj karijeri i istakao da nije mogao da izdrži ogroman pritisak, te da je bio ucenjen od svog matičnog kluba.
S druge strane, Zoran Stojadinović, njegov nekadašnji menadžer, za neuspeh krivi roditelje. O roditeljima koji imaju previše ambicija za svoju decu, govorili su gosti, Lidija Ćirić, književnica i Petar Puača, fudbalski trener.
Puača se osvrnuo na slučaj Filipa Jankovića, koji se seća sličnih slučajeva.
- Bilo je preko hiljade talenata većih od njega, ali su se ugušili u groblju talenata. I to je sve krivica roditelja. Dugo sam u fudbalu i suočavao sam se sa bolesno ambicioznim roditeljima, ali sad se obrnulo, svi vide u fudbalu Mesija, Ronalda i milione. Čak i za roditelje za koje misliš da su normalni, koji kažu "ma samo da nije na kompjuteru" ti su najgori - kaže Puača, koji za te "kaprice" roditelja krivi njihove neuspele ambicije.
- Za ovih 18 godina imam milion anegdota. Mogu da kažem da su mame opasnije od očeva. Bio je jedan važan turnir i nisam mogao da prisustvujem. Na viber me zove jedna majka - bio je turnir u Vrbasu - kaže ona da je sve u redu, da je dečak igrao u odbrani. I ja kad sam je pitao u čemu je tu problem, ona odgovara, pa to što je igrao u odbrani, napadači su plaćeniji. Zamislite! A dečak ima osam godina - ispričao je Puača.
Lidija Ćirić se nasmejala, potvrdivši mišeljenje sagovornika, da majke, zaista, imaju ambicioznije planove za svoju decu od njih samih.
- To je stvarno istina. Majke su mi pričale za bebe u hranilici da će prvo dete da prohoda, pa da trenira fudbal, pa onda ide "preko". Čekajte, pa dete još ne govori. Razmišljam roditelji ne znaju ni kad se dete razbolelo nego samo forsiramo, pa se kasno osvestimo i zapitamo sebe, ali čim dete ozdravi, nastavaljju po starom - kazala je Ćurić.
Različiti su primeri, nastavlja Ćirić, i nema veze da li je dete na ulici, ili na terenu.
- Dete treba sve da upoznaje. Ne možemo da zabranimo sve moguće. I ja sam roditelj. Ja sam dala ćerku u muzičku školu i na tekvondo, ali kada sam htela na balet da je upišem, otišla je na audiciju i ona se tamo pravila da ne zna nijedan pokret da napravi da ne bi trenirala i to - kroz smeh je ispričala Ćirić.
Puača se osvrnuo opet na lično iskustvo i na talenat.
- Moram da kažem da je ona floskula 10 odsto je talenat, 90 odsto je rad netačna. To nije tačno - naglašava on i nastavlja:
- Bio sam vrhunski talenat i zlatna kopačka Evrope. Bog odredi od početka ko je za nešto. Talenat je najvažniji. Kod dece se izgubila motorika i koordnacija tela. Oni sad ništa ne rade u osnovnim školama. Ništa ne rade. Ne znaju kolut napred, kolut nazad. Kod 90 odsto dece je kriva kičma, kokošje grudi... Zamislite sa 15,16 godina majka ulazi u svlačionicu, vezuje detetu pertle, suši mu kosu, mi kad smo bili mladi sve smo sami radili! - zapanjen je Puača.
"Mame su te koje vrište na utakmicama".
- Kakvo je vreme došlo. Nije mi ovo smešno. Mame vrište na utakmicama, svađaju se na terenu. Ranije je bilo, nisu postojale članarine, a sada neko sebi daje za pravo da ti se meša u posao i da priča meni o fudbalu - kivan je Puača.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
