Srbija je, kao i zemlje u regionu, na vrhu liste po otpornosti bakterija na antibiotike i po neracionalnoj upotrebi tih lekova, koja je znatno povećana tokom pandemije kovida. Poseban problem su bolničke bakterije, od kojih su neke i potpuno rezistentne na antibiotike, upozorili su stručnjaci.
Mikrobiolog prof. dr Ivana Ćirković s Medicinskog fakulteta u Beogradu naglasila je da je od početka pandemije rezistentnost bakterija na antibiotike porasla za 10 do 15 odsto, u zavisnosti od bakterijske vrste i antibiotika.
- Bolnička bakterija acinetobakter je u više od 90 odsto potpuno rezistentna na skoro sve dostupne antibiotike, dok je pseudomonas aeruginoza 60 odsto rezistentna. A najveći problem nam je klebsijela pneumonije, koja je otporna na sve dostupne antibiotike osim na nove koji su se pojavili na našem tržištu. Moramo naći rešenje da zaustavimo rezistenciju kako ne bismo izgubili bitku sa infekcijom i vratili se 100 i više godina nazad - rekla je prof. Ćirković na konferenciji u organizaciji Udruženja pacijenata Srbije u Beogradu i dodala:
- Još čekamo podatke o smrtnosti usled infekcija izazvanih rezistentnim bakterijama za Srbiju, ali u Evropi je ta smrtnost oko 35.000 slučajeva godišnje, što je uporedio sa brojkama umrlih od gripa, HIV i side i tuberkuloze zajedno.
SVAKI SAT JE BITAN
Kod teških infekcija i sepse, naglasio je prof. Janković, svaki sat odlaganja započinjanja antibiotske terapije povezan je s povećanom smrtnošću.
- Prinuđeni smo da zbog sumnje na infekciju antibiotike damo što ranije. A čim sa mikrobiologije dobijemo antibiogram, vrlo brzo terapiju možemo usmeriti u pravom pravcu, da ne dajemo antibiotike nepotrebno i jako dugo, čime sprečavamo rezistenciju. Što je potrošnja antibiotika veća, veća je i rezistencija. Što više gađate bakterije određenim antibioticima, one će razviti mehanizme koji će razarati antibiotike kako bi se spasle. Ali problem je što bakterije jedna na drugu mogu prenositi gene - rekao je prof. Janković, i dodao da se dešava se da su antibiotici koji su poznati 70 i više godine i čija je upotreba smanjena poslednjih godina ponovo postali efikasni.
Da u poslednje vreme viđaju i sojeve bakterija otporne na sve raspoložive antibiotike, kazao je i infektolog prof. dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti UKC Srbije.
- Dužina lečenja je mnogo veća, troškovi neuporedivo veći i rizik po pacijente je izuzetno veliki jer te infekcije od bakterija po pravilu ne dobijaju osobe u odličnoj fizičkoj kondiciji, nego ljudi koji već imaju hronične bolesti, hirurške intervencije, povrede... Dovoljan im je i najmanji dopunski negativan faktor da stvari krenu kako ne treba - kazao je prof. Stevanović.
Sve ovo je mnogo više moguće, kako je naveo anesteziolog prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš, u jedinicama intenzivne nege (JIN), gde su najteži pacijenti.
- Antibiotici su najomiljeniji lekovi među srpskim lekarima, jer su ubedljivo na prvom mestu po potrošnji. Često se u primarnoj zaštiti daju za benigne nazebe i infekciju gornjih respiratornih puteva. Apsolutno smo svesni da je nemoguće iskoreniti bakterije iz bolničkog okruženja, ali je dobro znati koje su dominantne, jer je to i te kako povezano s racionalnom primenom antibiotika i zato radimo epidemiološki i mikrobiološki nadzor. Na sreću, imamo moderne antibiotike i u Srbiji, čija racionalna primena možda može biti rešenje. Nisu za široku upotrebu i treba ih primenjivati kod specijalnih slučajeva, kada nemamo druga rešenja - naglasio je prof. Janković i dodao da je tendencija u svetu da se stvaraju antibiotici koji imaju i zaštitno sredstvo, tj. supstancu koja inhibira (zaustavlja) zaštitne mehanizme bakterije i tako sprečava da pokaže rezistenciju.
Kurir.rs/J. S. S.
NE PROPUSTITE
