Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju prvi put obelodanilo je zvanične podatke centara za socijalni rad o inostranim usvajanjima, i iz njih proizlazi da je od 596 usvojene dece u inostranstvu od 1952. do ove godine, njih 388 usvojeno pre formiranja tog registra!
Podaci ukazuju na to da je dve trećine dece iz Srbije, usvojene u inostranstvu od 1952, odvedeno pod nejasnim okolnostima i sa neizvesnom sudbinom. Ovo se desilo pre nego što je Porodičnim zakonom iz 2005. formiran Jedinstveni registar i uređena ova oblast. Postoji sumnja da su neki usvajani mimo zakona, a roditelji koji misle da su im bebe ukradene iz porodilišta strepe da su i one među njima.
Ovu statistiku nadležno ministarstvo dostavilo je vladinoj Komisiji za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta. Ona pokazuje da za jedan broj mališana koji su dati stranim porodicama nema nikakvih podataka - ni o zdravstvenom statusu, ni o tome u koje su zemlje otišli. To je, recimo, slučaj sa 29 usvojenja u inostranstvu kojima je posredovao novosadski Centar za socijalni rad. Od toga, 21 usvojenje desilo se pre 2000-ih.
Usvajanja u inostranstvu bila su moguća od 1980. godine samo iz "naročito opravdanih razloga", shodno Zakonu o braku i porodičnim odnosima. Upravo u periodu kada zakonodavac dozvoljava ovakve situacije samo iz "naročito opravdanih razloga", usvojen je najveći broj mališana. Najviše u Švedskoj, pa SAD, a slede Nemačka, Francuska, Austrija, Australija, Italija...
Naravno, gro dece otišlo je iz Beograda - ukupno 224, od kojih 142 pre formiranja Registra. Generalno, deca od šezdesetih do devedesetih godina prošlog veka mahom odlaze sa teritorije Vojvodine. Osim iz Novog Sada, veliki je broj inostranih usvojenja iz Subotice (37), ali i Pančeva, Bele Crkve, Bečeja, kao i Leskovca, Kruševca i Novog Pazara.
- Od stupanja na snagu Porodičnog zakona iz 2005. godine moguće je da decu usvoje i strani usvojitelji, pod uslovom da se u razumnom roku ne pojavi niko zainteresovan kod nas - objašnjava Radiša Pavlović, član Vladine Komisije i predsednik Udruženja "Za istinu i pravdu o bebama".
- Ne znamo pod kojim okolnostima su deca pre toga usvajana, na osnovu kojih dokumenata, kao ni da li su ovi podaci potpuni, budući da u nekim centrima za socijalni rad nemamo nikakve informacije od 2005. naovamo. Zato će Komisija pokušati da istraži svaki slučaj ponaosob, uz pomoć nadležnih državnih organa. Neophodno je da se konačno formira Posebno tužilaštvo, koje će se baviti "bebi-aferom" i organizovanim kriminalom povezanim sa trgovinom novorođenčadi i decom.
On dodaje da bi svako od usvajanja sa spiska, koji im je prosleđen u zvaničnoj formi i uz potpis ministarke Darije Kisić, trebalo proveriti, naročito ko se vodi kao majka, pošto postoje slučajevi žena kod kojih nikad nije zabeležen porođaj, a deca su po rođenju proglašena mrtvom.
- Zanima nas ko je upisan kao roditelj ove dece u svakom konkretnom slučaju, da li su to majke iz naše zemlje ili inostranstva. Treba imati na umu i da su ove brojke vezane samo za Srbiju. Ne znamo koliko je takvih slučajeva bilo u Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni... - dodaje Pavlović.
Dokaz da bi podaci mogli biti nepotpuni jeste 2015. godina. Kako kaže Pavlović, Dragan Vulević, u to vreme nadležan u Ministarstvu za kontakt sa stranim agencijama za usvojenje, mogao bi dati mnoga razjašenjenja. On je izjavio da je 2015. bilo 15 usvajanja, dok se iz tabele vidi samo sedam.
Vulević za "Novosti" kratko potvrđuje da je Jedinstven registar sa svim podacima o deci, usvojenjima i usvojiteljima ustanovljen 2005, ali da su i pre toga postojali propisi koji nisu zabranjivali odlazak dece u strane porodice. Međutim, o tome, dodaje, ne može da priča jer se tada time nije bavio.
(Kurir.rs, Večernje novosti)
NE PROPUSTITE
