AKO DETE ODJEDNOM ZAĆUTI, RODITELJI DA PROVERE NEDOSTAJE LI NOŽEVA U KUĆI, DA NEMA NEGDE ORUŽJA: Psihijatar o ponašanju dece

Povećan broj dece se nakon masakra žali na psihičke probleme, a za samo jedan dan na odeljenje dečje neuropsihijatrije u Beogradu primljeno je četvoro dece - dvoje koje je želelo da se ubije i dvoje koje je htelo da ubije nekog, obelodanila je juče ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić. Razgovor s decom, ali i pažljivo posmatranje kako se u ovim teškim danima ponašaju sada je najpreči zadatak roditelja. I pomoć deci.

Grujičićeva je izjavila juče da je četvoro dece smešteno na dečju kliniku za neuropsihijatriju.

- Dvoje je imalo ideju da treba nekoga da ubiju, a dvoje da ubije sebe, ali su, primetivši da s njima nešto nije u redu, došli po stručnu pomoć u ovu zdravstvenu ustanovu i zahtevali da budu hospitalizovani - kazala je Grujičićeva.

A prof. dr Miodrag Stanković, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije iz Centra za zaštitu mentalnog zdravlja UKC Niš, za Kurir kaže da posle dva masakra u Srbiji imaju povećan priliv pacijenata.

- Imamo povećanje broja pacijenata u ambulanti, ali neznatno i nije toliko da ne možemo da izađemo na kraj. Strah sada tera ljude da budu na povećanom oprezu da se nešto ne dogodi i u njihovoj sredini. Nijednog pacijenta koji nam je došao nismo morali da ostavimo na bolničkom lečenju. Javni tužioci nas posle masakra više zovu da se konsultuju u vezi s decom koja su im prijavljena, da damo mišljenje da li da privedu neko dete, adolescenta ili da ih pošalju kod nas. Mahom su to ti koji se oglašavaju po društvenim mrežama, veličaju ubice ili prete novim masakrom. Tužioci na to imaju pravo, to se i ranije dešavalo, samo što je sada više slučajeva. Sad su se institucije povezale, bolje to funkcioniše - kaže za Kurir prof. Stanković.

Ističe da u ovim stresnim danima ne treba ići iz krajnosti u krajnost i da ne može bilo koja reč apsolutno svakog deteta, pa i onog koje nešto piše ili priča iz obesti, biti put za psihijatra.

- Alarm je svaka situacija gde neko ponašanje potpuno odudara od realnosti, a roditelj o tome treba da priča i s drugim roditeljima, prijateljima... Treba i dete pitati da li se šali, da li za to što priča ili objavljuje zaista zna i šta znači. Deca su i intelektualno različita, neka i ne znaju potpuno značenje svojih reči. Neka deca u celoj ovoj medijskoj radoznalosti mogu smatrati i da je poželjno pričati da treba da naude sebi ili drugima. Ukoliko roditelji ili sredina u kojoj dete boravi registruje značajna odstupanja u ponašanju ili komunikaciji deteta, da uverenja odstupaju od dosadašnjih, ako dete eksplicitno govori da je masakr ispravan čin, treba otići kod prvog stručnjaka koji se bavi mentalnim zdravljem - objašnjava prof. Stanković.

Takođe, posebno treba obratiti pažnju na decu koja su ranije imala ponavljane ispade agresivnog ponašanja, bez obzira na to da li su zbog toga bili kod lekara ili nisu.

- Ako dete ima istoriju agresivnog ponašanja, želi da učini nešto loše sa sobom i sa drugima ili ispoljava neuobičajenu verbalnu agresiju nakon skorašnjih događaja, treba pojačati oprez i nadzor. Ako se to sada vratilo, pojačalo, takođe se treba obratiti nekom ko se bavi mentalnim zdravljem - ističe psihijatar Stanković.

S druge strane, dete može i potpuno da zanemi, da se umiri, što isto tako može biti signal roditeljima.

- Ako dete odjednom zaćuti i odjednom s njim nema nikakve komunikacije, i to može biti znak da priprema nešto. Roditelji treba da provere da li nema negde oružja, da li nedostaje noževa u kući, da se u dečjoj sobi ne nalaze stvari koje mogu da liče na nešto čime može nekoga ili sebe da povredi - naglašava prof. Stanković i dodaje:

- S detetom svakako treba otvoreno razgovarati o svemu, pa i ovome, pitati ga šta misli da se dogodilo, kakva su njegova osećanja u odnosu na to. Razgovor je bitan.

Kurir.rs/J. S. Spasić