Posle nezapamćenaog masakra u Ribnikaru i sve učestalijeg maltretiranja među vršnjacima u školama, Vlada je formirala Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja čiji će zadatak, između ostalog, biti organizovanje mobilnih timova koji će koordinisati rad Centra za socijalni rad, zdravstvenih ustanova, policije i civilnog sektora.
Dve radne grupe unutar tog Saveta brinuće o mentalnom zdravlju i bezbednosti dece na internetu.
Formiranje Sveta za borbu protiv vršnjačkog nasilja trebalo bi da bude korak u dobrom smeru, ka konačnom početku rešavanja tog sve prisutnijeg problema, na koji su prosvetni radnici unazad godinama ukazivali.
Ti isti prosvetni radnici ukazuju na najveći propust, a to je da u pomenutom Savetu za sada njih nema, zato sumnjaju da će rad timova dati adekvatne rezultate.
- Izgleda da su profesori ponovo stavljeni u ulogu posmatrača i pukih izvršilaca nekih odluka, a nisu pitani za mišljenje niti im je data prilika da svoje bogato znanje i iskustvo ljudi iz prakse koji svakodnevno rade sa učenicima, svakodnevno su u učionici sa decom. Njihovo znanje bilo bi dragoceno - kaže Katarina Šćepanović iz Foruma beogradskih gimnazija.
Da rešenje problema nije nemoguć poduhvata svedoče iskustva mnogih evropskih zemalja koje u svom obrazovnom sistemu već primenjuju finski „Kiva metod“ Praksa je pokazala da se nasilje u tim školama smanjilo za čak 80%.
U susednoj Mađarskoj gde se taj model primenjuje od 2015. kažu da je on popravio komunikaciju roditelja, dece i nastavnika. Mere koje su preduzete a to su, veća kontrola nakon časova, anonimne prijave đaka zbog nasilja kao i različiti vidovi podrške i sankcija ,smanjile su nasilje među vršnjacima za 40% samo u prvoj godini primene projekta.
- Postoje dežurni nastavnici ili stariji učenici koji nose zelene prsluke i oni najviše obraćaju pažnju na ponašanje tokom pauza, malih i velikih odmora i pauze za ručak. Ako je došlo do verbalnog ili nekog drugog nasilja prvo se podrška daje žrtvi, sa njom se razgovara,pruža joj se podrška, a zatim se poziva učenik koji je učinio nasilje i tu postoji značajan stepen delovanja, i onda se oni suočavaju, da se suočila koje je posledice izazvala kod žrtve, zatim sama daje predlog šta će raditi da se promeni i to ne ponovi - kaže psiholog Dragica Mihajlović.
Dok evropske škole imaju proverene mere, naše prosvetne radnike brinu mnoge nejasnoće, a odnose se na metode rada Radnih grupa gde može doći do brojnih zloupotreba osetljivih podataka, sporno je i to, što još uvek nema zakonske regulative koja rad svih timova jasno definiše.
- Brzog rešenja nema, rešenje treba naći u vraćanju autoriteta nastavničkoj profesiji, vraćanju autonomiji roditeljima, njihovih prava,i nastavnicima autoritet i autonomija, a znate kako se to radi zakonima i onda možemo deci da ponudimo bolja rešenja i da zaista postoje bolje opcije - dodaje Katarina Šćepanović.
A bolja opcija mogao bi biti i pomenuti finski model koji daje opipljive rezultate. U Forumu Beogradskih gimnazija zaključuju da brojni prioriteti o kojima u javnosti slušamo daleko su ispod najvažnijeg, a to je blagostanje dece na kome svi kao društvo moramo raditi.
Kurir.rs/Radica Stevanović
NE PROPUSTITE
