Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom caru Konstantinu i njegovoj majci, carici Jeleni. Kurir svim čitaocima poklanja ikonu SVETI CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA sa zlatotiskom i molitvom na poleđini.
Konstantin je došao na presto i nasledio oca, i odmah se suočio sa tri velike borbe - protiv Maksencija, tiranina u Rimu, drugu protiv Skita na Dunavu i treću protiv Vizantinaca.
Pred bitku s Maksencijem car je bio zabrinut i sumnjao je u svoj uspeh. Tada mu se usred dana pojavio sjajan krst okićen zvezdama i na krstu napisano: "Ovim pobeđuj". On je potom naredio da se iskuje krst poput onog kakav mu se ukazao i njega su nosili ispred vojske.
Silom krsta, on je izvojevao slavnu pobedu nad brojno nadmoćnijim neprijateljem. Maksencije se udavio u reci Tibru. Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, kojim se zaustavljaju progoni hrišćana.
Kada je pobedio Vizantince, sagradio je predivan grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopolj. Nakon toga se razboleo i pao u postelju. Onda su mu se javili episkop Petar i Pavle i rekli mu da potraži episkopa Silvestera, koji će ga izlečiti od strašne bolesti. Tako je i bilo.
Sveta Jelena, blagočestiva majka careva, posetila je Jerusalim i pronašla časni krst Gospodnji. Zatim je na Golgoti sagradila Crkvu Vaskrsenja i još mnoge druge crkve po Svetoj zemlji. Upokojila se u 80. godini, a car Konstantin ju je nadživeo tek deset godina, i preminuo je u 65. u Nikomidiji. Telo njegovo sahranjeno je u Crkvi Svetih apostola u Carigradu.
Njihov kult je posebno negovan kod Grka i Rumuna. Što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin.
Kod Srba postoje porodice koje slave današnji praznik kao krsnu slavu. Kao esnafsku slavu današnji dan proslavljaju kujundžije. U Pomoravlju i Šumadiji ima sela koja danas drže zavetnu slavu i održavaju litije.
