Čak oko 2.000 ljudi u Srbiji čeka na neki organ, jedini lek i jedinu nadu u život, a od početka godine kod nas je obaveljeno svega 15 kadaveričnih transplantacija, tj. presađivanja organa sa osobe koja je moždano mrtva.
Upravo moždana smrt i nejasnoće vezane za to stanje su neretko zbunjuju porodicu potencijalanog donora organa jer ljudi misle da moždana smrt nije sama smrt, te da bi eventualnim davanjem organa zapravo ubili svog bližnjeg.
To nije tačno i nažalost kada nastupi moždana smrt i sam kraj je neizbežan i to vrlo brzo. Zato je nemerljiva humanost i najvećem bolu produžiti nekome život. Dr Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja objasnila je da važno da ljudi shvate da moždana smrt znači da će pacijent umreti za najkasnije 72 sata.
- Moždana smrt je ireverzibilno stanje, gde dolazi do prekida moždanog stabla. Komisija za utvrđivanje moždane smrti na zakonski regularan način proverava dva plus jedno testiranje pomoću različitih dijagnostičkih procedura, transkranijalnim doplerom, evociranim potencijalima i ako to utvrdi donosi odluku da je neko moždano mrtav. Kada je to potvrđeno testovima, kada se dijagnostikuje vreme smrti, to je pravo vreme smrti - objasnila je dr Vlačić na konferenciji povodom Nacionalnog dana donora organa u Beogradu.
U trenutku kada se dijagnostikuje moždana smrt, navela je dr Vlačić, bolnički koordinatori su u obavezi da provere da li je ta osoba upisana u registar nedavalaca u Upravi za biomedicinu, odnosno da li se za života izjasnila da ne želi da daruje svoje organe. Ukoliko je u toj evidenciji, procedura se obustavlja.
- Ali, ukoliko se ta osoba za života nije izjasnila da ne želi da daruje svoje organe, pretpostavlja se da je prema doniranju imala pozitivan stav ili da nije imala određen stav imajući u vidu da mi kao društvo imamo strah od smrti, kao i razmišljanja i razgovora o smrti. I tu možemo da poradimo, da ljudi za života imaj jasan stav i odnos prema tome. Dakle, ukoliko osoba nije zavedena u registar nedavalaca bolnički koordinator može da pristupi razgovoru s porodicom, koju na pravovremen i tačan način upoznaje s tim da je njihov preminuli član zaista umro - kazala je dr Vlačić i dodala:
- Porodicu zbunjuje što je on i dalje na veštačkoj ventilaciji, ali ona je tu samo iz tog razloga što se pokušavaju održati organi u životu (vaskularizacija) kako bi se mogli transplantirati. Svaka moždano mrtva osoba može da živi najduže 24 do 72 sata, kada prestaje da joj kuca srce. I to je period u kom možemo te organe razmatrati za dalje procedure nastavka lečenja nekih ljudi kojima je to jedini spas, tj. za transplantaciju.
Kada porodica da saglasnost, objasnila je dr Vlačić, onda se tim za ekplantaciju i transplantaciju mogu organizovati kako bi spasli ljude koji čekaju na organe.
- U ovom slučaju čovek je čoveku jedini spas - naglasila je on. Novi zakon o presađivanju organa, dodala je, uskoro će se naći na dnevnom redu u Skupštini Srbije:
- U skladu sa preporukama Ustavnog suda, unaprediće se procedure presađivanja ljudskih organa sa umrlih lica, evidencija lica koja ne žele da budu potencijalni davaoci ljudskih organa nakon smrti i zdravstvena zaštita građana Srbije. Da bi naša zemlja obezbedila samodovoljnost u broju ljudskih organa za presađivanje, potrebno je da se postigne broj od 10 davalaca organa na milion stanovnika godišnje.
Kurir.rs/J.S.S.
NE PROPUSTITE
