Verovatno nijedan drugi verski praznik nije ostavio toliko traga u istoriji Srba kao što je Vidovdan.
Dobro poznati 28. jun duboko je utkan u našu svest počevši od 1389. godine i sudbonosne Kosovske bitke, do modernije istorije koja je kreirala događaje baš na taj dan - slučajno ili namerno, može da se diskutuje.
Od krvoprolića na Kosovu polju nanizali su se važni istorijski događaji i svi su bili na Vidovdan: Tajna konvencija Srbije i Austrougarske 1881. godine, Sarajevski atentat 1914. godine kada je Gavrilo Princip ubio austrougarskog prestolonaslednika i njegovu suprugu, Versajski sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat 1919, zatim stvaranje najvišeg pravnog akta buduće Jugoslavije, odnosno Vidovdanskog ustava 1921, formiranje Rezolucije Informbiroa u Bukureštu 1948, ali i jedan događaj iz bliske istorije, izručenje bivšeg šefa države Slobodana Miloševića Haškom tribunalu 2001. baš na Vidovdan.
A ne zaboravimo, 1989. je na Gazimestanu na Kosovu i Metohiji obeležena 600. godišnjica Kosovske bitke gde je prisustvovalo milion ljudi koji su pažljivo slušali čuveni Miloševićev govor, kojim je i počeo njegov veliki politički uspon. Slučajno ili ne?
Nebojša Damnjanović, istoričar, i Zoran Rosić, istoričar i teolog, gostovali su u emisiji Usijanje gde su se dotakli čuvene Kosovske bitke, ali i samog Vidovdana.
- Postoji verzija da knez Lazar nije poginuo u bici na Kosovu. Postoji verzija da je otišao posle bitke u crkvu sa manjim brojem vojnika i da su ih tu našli veći broj turskih vojnika i da je tako poginuo.
Voditeljku Silviju Slamnig interesovalo je da li treba verovati u u te verzije, ako istorijske činjenice kažu drugačije.
- Istorijska činjenica je često pod znakom pitanja, ako istoričar objektivno to kaže. Prvi čovek koji je prošao Kosovo nakon bitke bio je ruski monah 3 nedelje posle bitke. Niko od učesnika bitke nije bio prisutan. Bajazit je otišao u malu Aziju da smiri nemire jer je izbio građanski rat nakon Muratovog ubistva. A većina srpskih vojnika je poginula. Sada se tumači stav Vuka Brankovića. Jedna je teorija da je zakasnio, da je bilo nevreme i da je došao pred sam kraj bitke. Po stavu nekih istoričara on nije hteo da ulazi u bitku koja je već bila završena jer je smatrao da sa tim brojem vojnika ne može da dobije bitku i da bi ti vojnici izginuli. Međutim, ono što je zanimljivo je da je od svih velikaša posle bitke na Kosovu jedino Vuk Branković nastavio da se bori protiv Turaka - rekao je Rosić.
Voditeljka je potom napomenula da je Vuk Branković dobio vremenom epitet veleizdajnika.
- Neprihvatljivo je to da je Vuk Branković izdajnik, on je prosto preživeo. Pa i Vlatko Vuković je preživeo. Kao što Bosanci ne pominju Kneza Lazara, ni mi ne pominjemo Vlatka Vukovića. Pa i on se živ i zdrav vratio u Bosnu, pa onda je i on bio izdajnik. Ali nema toga - rekao je Damnjanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
