Deca dolaze gladna na časove, nose kofu u školu da mogu da vrše nuždu jer ovde nema ni vode, a dok ja predajem matematiku, miševi bukvalno trče kroz učionicu... Ovo su reči Jovanke Mandarić (21) iz Pančeva, koja volontira u školi Kajabo u Najrobiju, u Keniji, gde su asfaltirane ulice prava retkost!
I dok njene vršnjakinje brine šta će da obuku za izlazak i gde će na more, ova mlada Pančevka ima sasvim druge želje i interesovanja. Ona je otputovala čak 8.000 kilometara kako bi podučavala decu iz sirotišta u Najrobiju u improvizovanoj školi.
Žalosna realnost
U Keniju je stigla 12. jula i tamo će deci predavati engleski, matematiku, higijenu i okruženje do 21. avgusta. Pored toga što pleše tango i baćatu i studira IT i andragogiju, volontira u AIESEC, preko kog je i otišla u ovu državu istočne Afrike. Neko bi pobegao glavom bez obzira nakon onoga što je Jovanka videla u školi, ali ona ima veliku želju da ovim mališanima pomogne.
NISU VIDELI BELOG ČOVEKA
Svako hoće da je pipne za kosu i kožu
Jovanka kaže i da 60 odsto naroda u Najrobiju živi u ogromnom siromaštvu. - Druga stvar koja je čudna, ne mogu da kažem da prija, jeste ta što ovde ljudi nisu videli belog čoveka, a onda bi ovde na svakom ćošku neko da te pozdravi, da ti pipne kosu, kožu, tako da, grešila bih dušu kad bih rekla da je neko agresivan, ali previše su radoznali. Ne mogu da kažem da ne razumem, oni jednostavno ne znaju da to nije po bonotnu - navodi ona.
- Škola Kajabo, u kojoj ja predajem, krajnje je žalosna, uslovi ne postoje. Zidovi su nedovršeni, mislim da je na krov samo nabacan neki lim, ima dosta rupa, ovde je trenutno zima, hladnoća ulazi u učionice. Pored hladnoće ulaze nam i miševi, na dan prebrojim od 10 do 20 miševa, zavisi kako su raspoloženi - priča za Kurir svoje utiske Jovanka i nastavlja:
- Toalet ne postoji, deca koriste kofe da bi obavili osnovne ljudske potrebe. Voda ne postoji, donose vodu u buradima, dosta dece iz škole Kajabo nema roditelje i žive u sirotištu. Nekada imaju samo jedan obrok dnevno, mnogo dece gladuje. Pola učenika je bolesno, a nemaju novca za lekove.
Jovanka i još dvoje praktikanata ovoj deci kupuju hranu od svog novca, a nju užasava pomisao na to što se oni kroz nekoliko nedelja vraćaju.
RODITELJI U STRAHU
Nisam imala podršku najbližih
Ova mlada devojka nije imala podršku svojih roditelja i prijatelja da se upusti u ovakvu avanturu.
- Samo jedan prijatelj me je podržao, svi ostali su se prepali, uključujući i moje roditelje. Ljudi se generalno boje daljine, nepoznatog, a na sve to, tu su priče ljudi koji nikad nisu bili ovde, a govore da Kenija nije bezbedna. Svi su se dosta prepali. Međutim, kad sam sletela i počela da šaljem slike i snimke i da im prepričavam kakav je ovde način života, svi su promenili način gledanja na Keniju. Sad su superponosni i srećni što sam tu - priča Jovanka.
Obrok dnevno
- Mlađa deca su me odmah prihvatila, jer su oni željni ljubavi i pažnje, neki od njih nemaju roditelje. Starija deca bila su rezervisanija na početku. Tužno je kad shvatiš koliko oni u u stvari nemaju pažnje... Obožavaju da plešu, na svakoj pauzi puštamo muziku i plešemo, tada se osećam najlepše i najpovezanije s njima - kaže naša sagovornica.
Posebno ju je dirnulo to što su ova deca zahvalna na stvarima koje su, kako kaže, nama neprimetne.
- Kada imaju taj jedan obrok dnevno, oni se mole svaki put pre jela, pričaju koliko su zahvalni na tome. To me užasava, da si ti zahvalan na jednom obroku, a treba da ih imaš bar pet u toku dana. Oni nemaju sveske, olovke, gumice, jednu svesku koristi ceo razred. Kad im kupimo neku sitnicu, oni ciče od sreće. Niko ne može da primeti da su ta deca nezadovoljna i da nemaju, jer su oni prezadovoljni, oni i ne znaju da nemaju! Sve ovo me je naučilo da budem zahvalna na apsolutno svemu što imam - zaključuje ona.
SKUPLJA DONACIJE
Nezamislivo da dete koristi kofu za nuždu
Jovanka je od prošle nedelje počela s prikupljanjem donacija u želji da školu Kajabo upristoji koliko može.
- Nezamislivo je da dete kao toalet koristi kofu. Kako umem i kako znam, dok ne odem, moram da im sredim barem toalet. Bilo bi super ako bismo uspeli da skupimo novac i zatvorimo zidove i sredimo krov. Pozivam sve koji mogu da pomognu i učestvuju u donaciji. Ako uspem da im sredim školu, to je nešto što njima ostaje i jako će im pomoći. Ne možete da zamislite koliko je ono nehigijenski i grozno videti, a kamoli doživeti - ističe ona.
Ko želi da pomogne, može preko Pej pala na mandaricjovanka@gmail.com ili na žiro račun 1520184390069, naziv primaoca: Somaya Omar Alamayo.
Kurir.rs/ Mina Branković
NE PROPUSTITE
