Izvoz, iako deluje primamljivo, teži je i nosi veće rizike.
Znao je Mlađan Simić iz Sopota da savremena poljoprivreda nije nimalo lak ni jednostavan posao i da zahteva puno ulaganja i truda. Ipak, 2016. godine čvrsto je rešio da investira u zasad borovnice. Posadio je 4.500 stabala, pokrio ih mrežom, počeo da primenjuje propisane agrotehničke mere. Nakon uspešnih pet berbi „plavog zlata“ danas kaže da nije pogrešio. Uspešno se izborio sa svim ćudima klime i tržišta, dobio investiciju, održao nivo roda i pronašao siguran plasman.
Sadnju borovnica od prvog dana je zamislio kao porodični biznis u kome će svaki član porodice imati svoje mesto. Supruga, sin, zet, pa i troje unučadi, uz angažovanu radnu snagu, složno obavljaju svoje zadatke u negovanju zasada i berbi.
- Ponosan sam što su plodovi rada moje porodice dostupni potrošačima širom Srbije. To je najveća nagrada koju dobijamo – kaže Simić.
Najveći izazov u poljoprivrednoj proizvodnji, kako ističe, jeste plasman na tržište. Ovu prepreku, međutim, uspešno je rešio, pa svih 14 tona borovnica ubranih u njegovom zasadu dolazi na rafove Maxi pijaca. Sistem povezivanja proizvođača i trgovinskog lanca kompanije Delez Srbija pokazao se kao ključni segment u održivosti posla. To je Simića i okrenulo gotovo isključivo domaćem tržištu.
- Izvozni plasman, iako naoko primamljiviji, teži je i nosi veće rizike. Bolje je čak i po nižoj ceni proizvode ponuditi domaćem tržištu, gde sve ide neuporedivo lakše i brže, a i posao je sigurniji. Proizvođač preko agregatora može da računa na više nivoa pomoći, uz stabilnu cenu i apsolutno poštovanje svih dogovora. To proizvođaču mnogo znači da bi mogao da opstane i da širi svoj posao – objašnjava Simić.
Uzgoj borovnica, kako ističe, lep je i isplativ posao, ali i težak i izazovan. Sorta „Djuk“ koju uzgaja kvalitetna je, rađa krupan i sočan plod, sa dovoljnim procentom šećera. Međutim borovnice zahtevaju konstantnu negu i primenu agrotehničkih mera. Najveći zahvati, pored berbe, jesu orezivanje, kopanje i čupanje trave, prskanje, kao i postavljanje i skidanje protivgradnih mreža. Za sve ovo neophodna je i radna snaga, a tokom berbe u Simićev zasad, pored članova porodice i prijatelja, uđe i do 60 radnika. Bere se ručno, a plodovi se skladište u hladnjači kapaciteta oko šest tona.
Pored hroničnog manjka radne snage, kako navodi, izazov predstavljaju i skupe agrotehničke mere, kao i složeno održavanje zasada. Korov se uklanja rukama, prostim čupanjem, bez primene pesticida. Takođe, prolećna rezidba podrazumeva angažovanje stručnjaka, jer se svaka greška u orezivanju plaća manjim rodom. Navodnjavanje se podrazumeva, kao i protivgradna zaštita.
- Siguran plasman na tržište pomaže da se ovi problemi prevaziđu, uloženo vrati, pa i ostvari dobit. Delez Srbija je veliki trgovinski lanac, zahvaljujući kojem naši proizvodi direktno odlaze pred krajnjeg potrošača. To je veoma važno za uspešan porodični biznis, kao što je naš – napominje Simić.
Iz kompanije Delez objašnjavaju da je cilj povezivanja sa malim poljoprivrednicima da se kupcima tokom cele godine obezbedi širok asortiman voća i povrća koje dolazi sa domaćih gazdinstava, a da se istovremeno osnaže mali domaći proizvođači. To se realizuje kroz različite vidove podrške i pristup inovativnim konceptima i tehnologijama. Proizvođači se usmeravaju da proizvode ono šta je tržištu potrebno, a sa druge strane trgovinski lanci znaju da tokom cele godine mogu da računaju na domaće proizvode.
Promo
