IRINA IMA TEK ŠEST MESECI, A ZADATA JOJ JE BORBA ZA CEO ŽIVOT: Pomozimo joj da skupi 200.000 € za svoj prvi korak

Irina Trojanovski je rođena 24.03.2023. godine u Boru. Dete je iz uredne i kontrolisane trudnoće, sa jako retkim urođenim TAR sindromom, 1:200.000, koji je praćen niskim trombocitima i skraćenim ručicama.

Reč je o retkom genetskom poremećaju koji karakteriše odsustvo radijalne kosti, kosti koja povezuje šaku i lakat, ali i dramatično smanjen broj trombocita. Za ovaj izrazito redak poremećaj Irinini roditelji saznali su na najteži mogući način, kada je njihova radost posle potpuno uredne trudnoće rođena sa skraćenim ručicama i nivoom trombocita od samo 18.

"Čitava trudnoća je bila uredna. Rađen je i prenatalni test koji je bio dobar. Ništa nije moglo da nas pripremi za šok koji smo doživeli po porođaju. Tek kasnije nam je rečeno da se Irinin nedostatak morao videti na ultrazvuku, ali nama nikada nije rečeno da nešto nije u redu" pričaju roditelji.

Naša borba je počela sa rođenjem našeg anđela i ono što je trenutno najvažnije jeste da se sredi nivo trombocita. Zbog toga smo prinuđeni da jednom nedeljno putujemo u Beograd, u Univerzitetsku dečiju kliniku u Tiršovoj na transfuziju trombocita, jer je to jedino mesto u Srbiji gde se može primiti ova vrsta transfuzije

To je izuzetno naporno za malenu Irinu, ali i za čitavu porodicu, jer podrazumeva ustajanje u 4 ujutru i povratak u Bor tek nakon 17 časova. I tako svake sedmice.

Odmah po rođenju upućeni smo na Tiršovu gde su našu bebu pregledali svi mogući lekari, od plastičnih hirurga, preko ortopeda do fizijatra. Međutim, dok čekamo dalje korake prinuđeni smo da idemo u Beograd samo da bismo primili trombocite. Kako nam je objašnjeno, sistem je centralizovan, pa je to sudbina svih onih koji ne žive u Beogradu.

Irinina borba je za čitav život, ali da bi je uopšte bilo, ključno je da se broj trombocita koliko-toliko stabilizuje, da bi se potom moglo razmišljati o rešenju za njene ručice. Taj proces najvažniji je u prvoj i drugoj godini života

Kada nas je ova teška istina pogodila, odmah smo počeli da istražujemo i saznajemo sve o ovom retkom sindromu. Uspela sam da stupim kontakt sa jednom majkom iz Teksasa čije dete ima TAR sindrom i koja vodi udruženje osmišljeno da okuplja ljude sa tim sindromom i njihove porodice.

Ona mi je rekla da nada postoji, da deca najčešće imaju problem sa ekstremitetima, ali da sve drugo funkcioniše dosta dobro. Daljim istraživanjima došla sam do klinike iz Amerike koja ima predstavništvo i u Poljskoj, a koja je imala uspešnost i iskustvo sa ovim sindromom. Naravno, čekamo i mišljenje naših lekara, ali smo dužni da istražimo sve opcije.

Nada za njene ručice i oporavak postoji u inostranstvu, za šta je potrebno prikupiti novac. Porodica je pre dve nedelje otišla na zakazan pregled u Poljsku na Institutu "Paley Orthopedic & Spine Institute" gde su dobili pozitivnu preporuku za operaciju nogu u iznosu od skoro 200.000 evra. Predlog lekara na Institutu je da se prvo odradi operacija nogu, a zatim i ruku. Predračun za operaciju ruku se još uvek čeka.

Najteži trenuci porodice Trojanovski jesu kada majka Jelena mora da kroji odeću za malu Irinu zbog TAR sindroma... Ali kako ona kaže idemo dalje samo da Irina stane na svoje nožice.

Novčana sredstva su potrebna za operativne zahvate u inostranstvu, putne troškove, kao i za smeštaj.

Kurir.rs