Na jednom videu koji kruži društvenim mrežama vide se deca tinejdžerskog uzrasta kako nepomično leže dok ih snimaju telefonom. Takođe, na pomenutoj društvenoj mreži pojavio se i snimak učenika koji oponašaju hapšenja kriminalaca.
Svi koji su videli ove zapise uznemireni su i zabrinuti zbog ponašanja pojedinih učenika, a roditeljima je nepojmljivo da se neka deca na ovakav način poigravaju tragedijom.
Dragica Mihajlović, psiholog, kaže za Kurir da je period detinjstva i adolescencije bitan zbog toga što osoba tada gradi identitet.
foto: Kurir TV
- Na osnovu tog perioda, kada su deca i adolescenti skloni eksperimentisanju, kasnije nastaje zrela ličnost s potpuno izgrađenim identitetom. Problem je što deca danas nemaju svoj identitet. Društvene mreže su sve to na neki način pogoršale, jer postoji toliko različitih sadržaja i grupa, a danas se sve radi zbog pregleda ili takozvanih sviđanja. Zato adolescenti baš u tom periodu eksperimentišu tako što snimaju i oponašaju svašta kako bi u stvari videli kako će drugi na to da reaguju i da li će to da prihvate. Nažalost, najprihvatljiviji su upravo ti sadržaji - što su bizarniji i ekstremniji, to su prihvaćeniji i tako deca postaju popularnija.
Ona ističe i da je Tiktok društvena mreža koja forsira tu popularnost i na kojoj se danas najlakše postaje popularan.
Zabrinjavajući podaci
Za devet meseci 3.078 krivičnih dela maloletničkog kriminala
Od januara do septembra u Srbiji je u oblasti maloletničkog kriminala bilo 3.078 krivičnih dela. Posle nezapamćenog zločina u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" sve češće čitamo vesti o maloletnicima koji su počinioci teških krivičnih dela. Od januara do septembra ove godine u Srbiji je u oblasti maloletničkog kriminala bilo 3.078 krivičnih dela.
Prijavljeno je 2.330 maloletnih počinilaca. U istom periodu, učešće maloletničkog kriminala u ukupnom kriminalu iznosilo je šest odsto, piše RTS. Porodični psihoterapeut Sanja Đurđević rekla je za RTS da zabrinjava porast broja maloletnika koji ispoljavaju probleme u ponašanju. Dala je savet roditeljima da se obrate stručnjacima, ako ne žele da razgovaraju s psihologom u školi.
- Tu je najviše popularnih ljudi jer njima takav sadržaj odgovara i oni ga forsiraju. To je najveći problem. Do 20. godine mlade osobe nemaju razvijen osećaj za posledicu i za zdravo rasuđivanje. Oni ne mogu da sagledaju u potpunosti posledicu svog čina i tih videa što snimaju - navodi Mihajlovićeva i dodaje:
1 / 2 Foto: Printscreen TikTok
Zorica Mršević
Deca imitiraju svet odraslih
Prof. dr Zorica Mršević, profesorka na Fakultetu za evropske pravno-političke studije, kaže za Kurir da kada se odrasli zgražavaju zbog onoga što deca rade, baš tada su oni ostvarili svoj cilj.
foto: Kurir tv
- Odrasli ih time stimulišu, a deca uživaju da ih nerviraju. Deca imitiraju svet odraslih i to rade i s dobrim i s lošim stvarima. Posle ovoga ne bi me čudilo da počnu i da imitiraju uzimanje talaca od Hamasa. Deca vole te ružne stvari, a sem što je ružno, ne može imati dalje štetne posledice, oni ventiliraju doživljaj kroz imitaciju, a cilj im je da ugroze odrasle.
- Tada nastupaju roditelji. Bitno je da oni prvo stvore sigurno okruženje u kući. Dete još u prvim godinama treba da zna da je kuća sigurno mesto, da se zna da kvalitetno provodi vreme uz neke zajedničke aktivnosti i onda razgovor, ali razgovor upravo o posledicama. S detetom treba raditi na kritičkom razmišljanju, da se govori o posledicama ovakvih stvari, šta ne treba raditi i postavljanju granica.
Učenici oponašaju masakr koji se 3. maja desio u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru
Deca obožavaju granice i zabrane, jer kad nemaju granice i zabrane, nastaje problem i tu dolazi do pogrešnog eksperimentisanja. Roditelji ne treba da se ustručavaju da postavljaju granice i šta se ne sme, a isto važi i za školu.
