Alpinista Tomislav Citanušić ostvario je svoju misiju i osvojio najveći vrh sveta Mont Everest. Javnost širom regije sa velikom pažnjom pratila je njegov pohod koji je počeo 31. marta, kada je krenuo sa sarajevskog aerodroma prema Nepalu.
Dolaskom u bazni kamp na 5300 metara počela je vantura za našeg poznatog alpinistu, na čijem je čelu bio kao jedan od najiskusnijih alpinista. Ispred naše kamere prisjeće se svoje avanture.
- Neko bi pomislio da je to toliko trijmfalno i moćno, ali sam se ja osećao toliko bezbačajno i prolazno. Kao neki mali čovek koji je dobio priliku da se popne na vrh sveta - rekao je Citanušić.
Citanušić je potom otkrio koliko dugo je trajao put.
- Taj put je trajao 58 dana. Otišao sam iz Sarajeva 31. marta i vratio sam se u Sarajevo 28. maja. Mislim da sam 17. maja ujutru bio na vrhu Mont Everesta u 8:21. Dva dana je bilo potrebno da se siđe i 19. smo se vratili u bazni kamp. Pre samog penjanja je bilo dolazak u Kathmandu, oprema bazni kamp, pa klimatizacija, rotacija. Rotacija je termin koji se koristi kada idete visoko, pa se vraćate nazad da spavate, pa ponovo visoko, pa nazad i tako. Pa kada pada sneg onda ležite u šatoru i razmišljate u o svom postajanju. I tako u krug dok ne dođe dan da se kaže da se može penjati i da se vreme otvorilo. Oni to zovu "vremenski prozor". U tom trenutku se svi nadaju da će im se pružiti šansa da zakorače i stanu na krov sveta - istakao je.
Potom je otkrio šta je pomislio onog trenutka kada je zakoračio na krov sveta.
- Ja sam uvek bio štreber u školi. Zato sam se i za ovu ekspediciju spremao na način da sam sve pročitao o Himalajima. Pročitao sam sve o Mont Everestu. razgovarao sam sa svojim izuzetno dobrim prijateljem koji je prvi čovek iz Srbije koji se popeo na vrh sveta. Kada sam došao na Mont Everest prvo što sam pomislio je da sam pročitao da Himalaji kao planinski lanac postoje 60 miliona godina. Ljudi živi 100 godina, a to je kao treptaj oka. Nekako sam pomislio da mi sebe doživljavamo bitnim i važnim. U tom trenutku sam shvatio da je život putovanje i da smo mi prolazni. Ali nisam bio ushićen u smislu neke moći ili nekog trijumfa, već sam bio ponizan i zahvalan. Eto to su bili osećaji koji su se meni javili - rekao je Citanušić.
Kada se vratio sa velikog puta shvatio je zdravstveni problem.
- Nakon povratka u bazni kamp sam završio u bolnici. Mene su prebacili helikopterom jer je doktor u baznom kampu rekao da ne mogu da pešačim do aerodroma odakle se vraćamo u Katmandu. Doktor je utvrdio da imam promrzline na nogama i rekao da moram u helikopter i bolnicu u Katmandu. Imao sam sreće što sam baš tamo dobio promrzline jer kada je došao doktor u Katmandi znao je šta treba da se radi jer se on toga nagledao. Taj oporavak je trajao 6 dana i išao sam na previjanja.
Cvitanošić je svoj put do vrha visokog 8848 metara zabeležio u dokumentarcu Svako ima svoj Everest. Film je ispunjan porukama koje se tiču našeg svakodnevnog života a koje nisu u vezi sa penjanjem. Uskoro će ovaj projekat doživeti premijeru i u Beogradu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
