„U Muzeju Nikole Tesle se čuva praktično sve što je veliki naučnik iza sebe ostavio. To je kompletna njegova zaostavština koju je on čuvao u jednom skladištu na Menhetnu i okviru koje se nalazi veliki broj neprocenjivih stvari“, kaže nekadašnji direktor muzeja Nikole Tesle, Vladimir Jelenković.
Prema njegovim rečima, najveća vrednost je u dokumentima i to čak 156.000 njih, koji su upisani u Memory of the world, odnosno Uneskovu listu nematerijalne baštine.
„U toj velikoj zbirci dokumenata nalazi se ogromna broj njegovih rukopisa, naučnih radova, korespodencija sa najvećim naučnicima, poslovnim ljudima, porodicom“, navodi Jelenković.
Laboratorija na Long Ajlendu je locirana kod mesta Šoren i namerno je smeštena tamo na oko 100 kilometara od Njujorka.
„Nešto što je trebalo da proizvodi velike količine energije, munja, svih mogućih svetlosnih i zvučnih efekata namerno je bilo postavljeno dalje od velikog grada“, navodi Jelenković.
Treba imati u vidu činjenicu da je tu godinama boravila nemačka kompanija „Akva“, koja je pravila materijale za filmsku industriju zbog čega je tu dugo bilo zagađeno zemljište, pa niko nije ni želeo da ga kupi.
Kada je Teslin sestrić Savo Kosanović došao i utvrdio da je sef netaknut, možda je postojao dan ili dva kada je FBI mogao možda da uzme neke dokumente. „Ipak, voleo bih da vidim neke dokaze za tako nešto. Činjenica je da je davno prošao rok zaštite za čuvanje tajne. Postoji izveštaj FBI o svim onima koji su tražili da se otvori tajni dosije o tome šta je sve eventualno uzeto iz Teslinog sefa. FBI i dan danas demantuje da je bilo šta zaplenjeno“, ističe Jelenković.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
Bonus video:
