Svega pet transplantacija srca urađeno je u Srbiji ove godine, na novo srce i život trenutno čeka čak 54 ljudi. Neki ga, nažalost, neće dočekati. Porodice čiji najmiliji mladi iz punog zdravlja gube život uglavnom ne daju saglasnost za doniranje njihovih organa. Mnogi tako odluče u nadi da će se ipak desiti čudo. Gledajući svoje voljene kako dišu pomoću aparata, ne prihvataju da za njih nema povratka iako im je utvrđena moždana smrt. To shvate tek kasnije, kad i ti aparati više nisu kadri da veštački održavaju privid života, jer se taj život već ugasio. A tada je za doniranje organa kasno.
Ako neko zna koliko ljudi umre ne dočekavši novo srce, to je kardiolog asist. dr Emilija Nestorović, načelnica Centra za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu Klinike za kardiohirurgiju UKCS Srbije. U ovaj centar dolaze brojni pacijenti sa srčanom slabošću u nadi da će ih održati u životu i da im srce neće otkazati do toliko željene transplantacije.
- Dve najteže bitke koje možete da vodite su bitka s vremenom i s neznanjem. S bitkom s vremenom suočavamo se svaki put kada govorimo o pacijentima s terminalnom srčanom slabošću, dok onu s neznanjem vodimo kada govorimo o razvijenosti svesti naših građana šta znači biti moždano mrtav. Prosečno obrazovana osoba koja nije medicinske struke ne shvata na pravi način pojam moždane smrti. Otud negativne odluke o donorstvu organa - kaže za Kurir dr Nestorović.
DEFINICIJA SMRTI
- Smrt lica nastupila je ako je na osnovu medicinskih kriterijuma sa sigurnošću utvrđen i potvrđen potpuni i konačni prestanak moždane cirkulacije - moždana smrt - piše u Pravilniku o medicinskim kriterijumima, načinu i uslovima za utvrđivanje smrti, u kom je navedeno i da se moždana smrt utvrđuje na osnovu kliničkog pregleda, a potvrđuje dijagnostičkim postupkom.
Ljudi mešaju, ističe doktorka, kliničku smrt s moždanom.
- Donori su uglavnom mladi ljudi koji su iznenada, bez neke prethodne bolesti, preminuli. I sa te neke ljudske strane, sa strane nekoga ko je izgubio člana porodice, jasno vam je da uvek imate tu poslednju nadu da će se možda desiti nešto pozitivno po vašeg člana porodice. Ukoliko u tom trenutku ne znate da je moždana smrt jedina smrt koja postoji i da se niko iz nje nije vratio, i mešate je s pojmom kliničke smrti, za koju ste čuli u filmovima i medijima, a to je ona kada pacijent uspe da se povrati, onda uvek pomislite možda će se i on, odnosno ona probuditi. I tu dolazi do glavne zabune - objašnjava dr Nestorović i naglašava:
- Još 1950, dakle pre više od sedam decenija, napušteno je shvatanje da smrt nije prestanak rada srca i disanja, što je klinička smrt, već da je moždana smrt jedna jedina smrt!
U međuvremenu, nastavlja doktorka, s razvojem tehnologije razvili su se i aparati, jedinice intenzivne nege, a usavršavao se i kadar, odnosno struka.
- Mi sad možemo ne da produžimo život, nego da održavamo, i to ne život, nego stanje nekih organa u funkciji dan-dva. Zato imate porodicu koja vidi nekog svog koji leži, a deluje da diše i da mu srce radi. A mi mu zapravo veštački održavamo organe pomoću mašine i određenih lekova. Ali to je samo privremeno. I kada porodica to vidi, vrlo često ne shvata, odnosno nerazumevanje pojma moždane smrti blokira im normalno rasuđivanje, što ima negativan uticaj na odluku o doniranju organa - objašnjava dr Nestorović.
MEDICINSKI KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJA MOŽDANE SMRTI:
1) ireverzibilno (nepovratno) oštećenje mozga
2) poznat uzrok - etiologija, šta je dovelo do oštećenja mozga
3) ako lice ima kliničku sliku apneične kome (nema spontanih pokreta disanja i ima ugašene reflekse moždanog stabla) i nalazi se na mehaničkoj ventilaciji
SMRT PO NEUROLOšKIM KRITERIJUMIMA UTVRĐUJE KOMISIJA ZDRAVSTVENE USTANOVE OD NAJMANJE DVA DOKTORA, I TO:
- anesteziolog
- neurolog
- pedijatar (obučen za rad u odeljenju intenzivnog lečenja pedijatrijskih bolesnika) za osobe starosti do 12 godina
MOŽDANA SMRT UTVRĐUJE SE NA OSNOVU DVA UZASTOPNA KLINIČKA PREGLEDA, A IZMEĐU PRVOG I DRUGOG TREBA DA PROTEKNE NAJMANJE:
1) šest sati za maloletno lice starosti preko 12 godina života i za punoletno lice
2) 12 sati za maloletno lice starosti od dve do 12 godina života
3) 24 sata za maloletno lice starosti od dva meseca do dve godine života
KLINIČKI ZNAKOVI MOŽDANE SMRTI SU ODSUSTVO:
1) reakcije zenica na svetlost
2) kornealnog refleksa
3) reakcije na bolni nadražaj u području inervacije nerava n. trigeminusa
4) okulocefaličnih refleksa
5) okulovestibularnih refleksa
6) faringealnog refleksa
7) trahealnog refleksa
8) spontanih mišićnih pokreta
9) spontanog disanja pri apnea testu
10) negativan atropinski test
MOŽDANA SMRT UTVRĐENA NA OSNOVU DVA UZASTOPNA KLINIČKA PREGLEDA POTVRĐUJE SE JEDNIM OD SLEDEĆIH DIJAGNOSTIČKIH POSTUPAKA:
1) elektroencefalografijom - EEG (potrebna dva EEG snimka bez moždane električne aktivnosti u trajanju od 30 minuta, obavljena u jednakim vremenskim intervalima, kao i klinički pregled)
2) evociranim moždanim potencijalima
3) transkranijalnom dopler sonografijom
4) konvencionalnom cerebralnom panangiografijom
5) CT multislajsnom kontrastnom panangiografijom
6) perfuzionom radionuklearnom scintigrafijom
*Izvor: Pravilnik o medicinskim kriterijumima, načinu i uslovima za utvrđivanje smrti
Još odlično pamti lice momka, fudbalera od 25 leta, koji je prošle godine preminuo od srčane slabosti, a u poslednjem momentu su imali šansu da ga spasu - dobili su informaciju o donoru, pacijentu koj je bio moždano mrtav.
- Ležao je u terminalnom stadijumu bolesti, brojao dane i sate, a onda je stigao poziv: "Imamo potencijalnog donora." Nažalost, porodica te osobe koja je već bila mrtva i bez ikakve šanse da preživi nije dala saglasnost za presađivanje organa. Toga dana umrlo je dvoje, a jedno je moglo biti spaseno - ističe dr Nestorović.
Zato na razumevanju ovih stvari, navodi, moramo raditi od osnovne škole, možda od biologije.
- Deci već u tom uzrastu treba ovu temu približiti, kad uče šta je srce, da uče i šta je moždana smrt. I s vremenom, kako rastu, kako se edukuju, bez obzira na to kojom profesijom će se baviti, da imaju prave informacije u vezi s tim. Nije problem da osoba donese negativnu odluku, da ne želi da donira organe svoga bližnjeg, ali to mora da bude samo na osnovu znanja i činjenica, a ne da predrasude odlučuju da li će neko živeti ili ne - zaključuje dr Nestorović.
Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
