Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolu.
Sveti Nikola je najveća slava u Srbiji i kaže se da danas pola Srbije slavi, a druga polovina ide na slavu.
Ovaj slavni svetitelj rođen je u gradu Patari u Likiji kao sin jedinac bogatih i uglednih roditelja, koji su ga kao dar od Boga posvetili Bogu. Duhovni život započeo je u manastiru "Novi Sion" kod svog strica, svetog Nikolaja episkopa patarskog. Po smrti roditelja, vođen čudesnim nebeskim glasom, krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe.
Ubrzo posle toga postao je arhiepiskop mirlikijski te je u vreme progona hrišćana, pod carevima Dioklecijanom i Maksimijanom, dospeo u tamnicu ali je i tamo nastavljao svoje propovedi. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, i tu, u borbi za istinu udario jednog jeretika Arija zbog čega je odstranjen sa Sabora i od arhijerejske službe.
Čudesnim javljanjem Gospoda Hrista i Presvete Bogorodice nekolicini prvih arhijereja, vraćen je ovaj pravdoljubivi svetitelj na Sabor i u službu. Još za života ljudi su ga smatrali svetiteljem i prizivali u pomoć u mukama i nevoljama, a on je samom svojom pojavom donosio utehu, tišinu i dobru volju među ljude. U starosti kratko je bolovao i upokojio se 343. godine.
Sveti Nikola se smatra zaštitnikom: dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte... Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno. Isti motiv se vezuje i za Božić Batu.
Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona Svetog Nikole, a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava a da se brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan.
Sveti Nikola je umro u petak 6. decembra (to je u našem veku 19. decembar po novom ili Grigorijanskom kalendaru) 343. godine i sahranjen je u sabornoj crkvi u Miri. Tu je njegovo telo počivalo više od šest vekova, a hrišćani su dolazili na njegov grob i dovodili svoje bolesnike. Među njima su bili i Stari Sloveni sa reke Don čime se objašnjava zašto je sveti Nikola toliko poštovan kod Srba.
Kada su Turci u 11. veku osvojili Likiju, mošti svetoga Nikole su 1096. prokrijumčarene iz Mira u Bari u Italiji i položene u Crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika.
Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu Svetom Nikoli. Ovom hramu je docnije srpski kralj Stefan Dečanski slao bogate priloge i čitavu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti jer mu je, kako je smatrao, Sveti Nikola povratio vid.
Sveti Nikola zimski praznuje se 19. decembra po gregorijanskom kalendaru u znak sećanja na dan svečeve smrti, a letnji 22. maja, kada su svetiteljeve mošti prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari u Italiji. To je za mnoge porodice mala slava ili preslava.
U narodu se zove Mladi sveti Nikola, Letnji sveti Nikola, Nikolice ...
Običaji za Svetog Nikolu
Sveti Nikola je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeležen crvenim slovom i zbog toga postoji verovanje da ne valja raditi nikakve kućne poslove, usisavati, prati veš, čistiti.
Budući da je Sveti Nikola poznat i kao zaštitnik dece, od davnina je postojao običaj da se na dan kada se ovaj svetac slavi, daruju deca orasima, jabukama i slatkišima. Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola bi svima ostavio darove u cipele ili pokraj prozora. Deca bi naročito za taj dan, očistila svoje cipele i stavila ih blizu kreveta kako bi se ujutru prvo njima obradovala.
Zasadite božićno žito
Božićno žito, simbol plodne nadolazeće godine, novog života i dobrih useva sadi se na ovaj praznik da bi do Božića stiglo dovoljno da naraste
Lađari pucaju iz topova
Na ovaj praznik, gde god da se nađu, lađari spuštaju sidra. Zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Pripremaju topove za paljbu odajući počast svome zaštitniku. Na ovaj način slavu je obeležavao i knez Miloš Obrenović.
Napravite šarene kolače u obliku ptice
Na jugu Srbije tradicionalno se na ovaj dan prave šareni kolači u obliku ptice. Zajedno sa pogačom i vinom odnose se u crkvu na osveštenje molitvom i vinom. Nakon toga, služe se gostima, a pre svih deci.
Slavite posnu slavu
Slava Svetog Nikole pada u vreme velikog Božićnog posta. Tradicija je da se za Nikoljdan pripremaju posna jela.
Oprostite drugima dugove
U Vizantiji je na Svetog Nikolu bio običaj da se na taj dan amnestiraju zatvorenici. U narodu postoji verovanje da će onome ko danas oprosti dug sledeća godina biti bogata i plodna. Postoji i verovanje da danas ne treba nikoga podsećati na dug, niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.
Na taj dan treba odnositi poklone onima koji slave Svetog Nikolu. Međutim, i svečari koji slave ne smeju po običaju svoje goste pustiti praznih ruku, već im obavezno moraju dati darove pre nego što pođu kući.
Kurir.rs/Alo
Preneo: R.J.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
