Anastasija Vujić ima 18 godina i učenica je XIV beogradske gimnazije, a od 13. godine bavi se humanitarnim radom! I dok mnoge njene vršnjakinje zanimaju veštačke trepavice i nokti, puder obrve, izlasci, ona ima neka druga interesovanja - svakog meseca obiđe 12 ustanova, podeli deci paketiće i druži se s njima!
Obilazi mališane koji se leče na onkologiji na Institutu za majku i dete, ustanove gde su deca sa cerebralnom paralizom, domove za decu bez roditeljskog staranja, osnovne i srednje škole koje pohađaju deca s raznim smetnjama u razvoju i autizmom. Sve je počelo u šestom razredu...
- Pevala sam u horu u Hramu Svetog Save. Dobili smo paketiće i s nama su bila deca koja imaju cerebralnu paralizu. Želela sam da podelim taj paketić s njima, nisu očekivali, bili su presrećni. To je za mene bio neopisiv osećaj i tada sam rešila da pokrenem humanitarnu akciju "Naše malo za dečji osmeh" - priča za Kurir Anastasija, koja prikuplja slatkiše, slaniše, bojanke i školski pribor i to nosi deci u gorenavedenim ustanovama.
Novčano se ne može pomoći, ali svako ko želi, može poklone da ostavi na portirnici parohijskog doma Hrama Svetog Save na ime Anastasije Vujić.
- Prijatelji koji su mi se priključili i ja trudimo se da barem jednom mesečno posetimo svaku od tih ustanova. Koliko ustanova uspemo da obiđemo, zavisi i od toga koliko paketića dobijemo.
Uoči Nove godine posetili smo sa Anastasijom učenike škole za decu oštećeneg sluha-nagluve "Stefan Dečanski". Radost na licima te dece je neopisiva kada je vide. Mnogi su joj poleteli u zagrljaj.
Ipak, bilo je trenutaka kada je razmišljala da odustane od humanitarnog rada.
- Nekad je baš teško, pogotovo na onkologiji, jer znate da možda neko dete više nikada nećete videti. Na Institutu za majku i dete, na odeljenju onkologije, bila je jedna devojčica od 12 godina koja nije htela da se nasmeje, niti bilo šta drugo. A onda je zatražila da se slika sa mnom. Posle nekoliko meseci me je pozvala njena majka i upitala da li može da dobije tu fotografiju. Upitala sam kako je ćerka... - duboko je udahnula:
- Majka mi je rekla: "Moja devojčica je, nažalost, preminula, a to je jedina slika gde se ona u svojoj bolesti nasmejala!" Tada sam otplakala ceo dan, uvek mi je teško kada se toga setim. Tada sam shvatila da ne smem da prestanem sa ovim.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
