BEOGRAD - Popis poljoprivrede Srbije, prvi nakon 1960. godine, počeće u ponedeljak, 1. oktobra, i trebalo bi da do 15. decembra obuhvati između 750.000 i 800.000 poljoprivrednih domaćinstava. Popisom će biti obuhvaćena sva poljoprivredna gazdinstva u zemlji - porodična poljoprivredna gazdinstva, privredna društva, zemljoradničke zadruge, poljoprivredna preduzeća i preduzetnici koji se bave agrarom. Popis poljoprivrede će sprovesti 6.200 popisivača, a kako je najavljeno iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS), "cilj je da nijedan pedalj zemlje i nijedno grlo stoke ne ostane nepopisano". Upitnik za popis je usklađen sa regulativom Evropske unije (EU), koja će i finansirati njegovo sprovođenje. U RZS očekuje da posle 1. novembra bude završeno oko 60 odsto posla, a prvi rezultati, kako je najavljeno, biće objavljeni u roku od 30 dana od završetka popisa. Popis poljoprivrede trebalo je da bude sproveden od 1. od 15. novembra prošle godine, ali je odložen jer za te namene nije bilo novca u budžetu. Popis poljoprivrede pokazaće pored ostalog koliko se ljudi u Srbiji bavi poljoprivrednom proizvodnjom, kolika je korišćena poljoprivredna površina i stočni fond, kao i to kakva je i kolika poljoprivredna mehanizacija i koliko ima poljoprivrednih objekata, kolika je organska proizvodnja, proizvodnja u ribnjacima, kolika su područja pod šumama. Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednik Društva agroekonomista Srbije Miladin Ševarlić kazao je da je popis poljoprivrede važan za evropske integracije Srbije i najbolji način da se dobiju sveobuhvatne i precizne informacije koje će poslužiti kao osnova za buduće odluke u poljoprivredi. "Popis će predstavljati najznačajniju bazu podataka za ocenu trenutnog stanja u srpskoj poljoprivredi i omogućiti projekciju njenog razvoja", rekao je Ševarlić i dodao da će on pomoći u određivanju svih poljoprivrednih kvota pre ulaska zemlje u Uniju. Ševarlić je istakao da je zato značajno da svi učesnici popisa daju tačne podatke, jer bi eventalne greške mogle da imaju negativne posledice za domaću poljoprivredu, ali i srpsku ekonomiju. On smatra da će pored ostalog popis pokazati da je smanjena površina kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta koje je iskorišćeno za izgradnju puteva oko Beograda, Novog Sada, Subotice, Kragujevca i Niša, ali i da je smanjena stočarska proizvodnja i povećan broj napuštenih seoskih domaćinstava.
