Dvojica mlađih pacijenata preminula su u Urgentnom centru u Beogradu u prethodnih godinu dana od komplikacija nakon operacije smanjenja želuca u Turskoj. Veliki broj pacijenata, motivisanih znatno nižom cenom i brzinom odlaska na zahvat, bez dobre informisanosti i pripreme idu u Tursku preko agencija u kojima i nema medicinskog osoblja, a potom se vraćaju u Srbiju prepušteni sami sebi.
I onda se dešavaju komplikacije koje su, nažalost, i odnele živote, kaže za Kurir doc. dr Ognjan Skrobić, načelnik odeljenja za benigna oboljenja jednjaka Klinike za digestivnu hirurgiju (Prve hirurške klinike) Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS).
foto: Shutterstock
Operacija smanjenja želuca u Turskoj, koju je moguće uraditi i za oko 3.000 evra, hit je među našim ljudima. U Srbiji je u privatnim klinikama znatno skuplja. A mnogi i ne pokušavaju, najčešće iz neznanja ili neinformisanosti, iako je i to moguće, da je urade preko zdravstvenog osiguranja u Centru za lečenje gojaznosti u UKCS. Ali mnogi i neće da prolaze dugotrajne i opsežne preoperativne procedure u Centru, neophodne radi izvođenja bezbedne operacije.
Dr Ognjan Skrobićfoto: Nikola Antić
- U Tursku uglavnom odlaze preko agencije čije je oglašavanje i davanje informacija pacijentima vrlo problematično i neetičko. Doduše, tamo gde idu ima i solidnih hirurga, ali je sama ta instant procedura više nego sporna. Pacijenti odlete u Tursku, vide hotel, sledi krstarenje Bosforom, pa ih taj dan prime u bolnicu. Prođu neku bazičnu pripremu i ležu na sto. Gastroskopiju (endoskopsko snimanje želuca), što je jako bitno, im i ne rade. Zapravo kažu da će navodno to da im urade kad ih uspavaju, što je tek nonsens. Uglavnom iznajmljuju salu noću, jer je jeftinija, pa u osam uveče počnu sa operacijama, koje traju do jutra. I hirurgu dođe deset pacijenata, koje prvi put vidi - objašnjava dr Skrobić.
VRSTE OPERACIJA SMANJENJA ŽELUCA
- sužavanje želuca ili tzv. sliv (sleeve) gastrektomija - najčešća, skine se deo želuca koji se širi, što ograničava unos hrane
- premošćivanje želuca, tzv. bajpas (bypas) - druga najčešća procedura, ostavi se mali deo želuca, koji se spoji s tankim crevom, i to najčešće kod pacijenata kojima ne može da se reguliše povišen šećer u krvi i koji imaju refluksnu bolest (vraća im se sadržaj iz želuca)
- SADI-S - počeli 2023. da rade u UKCS, kad se uradi sliv, pa se preseče dvanaestopalačno crevo i spoji s tankim crevom, radi se kod pacijenata koji imaju i veliku telesnu težinu i vrlo tešku šećernu bolest
KO MOŽE NA OPERACIJU
- donja granica je 18 godina (izuzetno mlađi od 18, uz odobrenje konzilijuma i saglasnost roditelja)
- gornja granica je 65 godina
- indeks telesne mase veći od 35
- indeks telesne mase veći od 30 ako ima probleme sa srcem, šećerom, pritiskom, plućima ili/i više neuspešnih pokušaja dijeta
LEČE I DRUGA OBOLJENJA
Barijatrijska hirurgija, objašnjava dr Skrobić, nije odlična samo za lečenje gojaznosti nego i pratećih bolesti.
- Značajnim smanjenjem telesne težine pomoću barijatrijske hirurgije, ti ljudi ne leče samo gojaznost, već i oboljenja koja je prate: šećernu bolest, povišen krvni pritisak, probleme s kretanjem, lokomotornim aparatom, policistične jajnike, plućna i srčana oboljenja
Pacijenti posle dva dana izlaze iz iznajmljenih bolničkih soba, a već treći dan lete nazad za Srbiju.
- I posle tog trećeg, četvrtog dana, kad se vrate u Srbiju, ne znaju šta da rade. Dobiju neke osnovna uputstva kako i šta da jedu, a ako se javi bilo kakav problem, praktično su prepušteni sami sebi. Mnogo pacijenata nam se javljalo s komplikacijama. Prvo dolaze kad imaju mučnine posle operacije koje malo duže traju i mogu biti ili posledica funkcionalnog prilagođavanja na novo stanje ili komplikacije tog tzv. uvrtanja sliva (suženja) želuca.
Dr Pavle Gregorićfoto: privatna arhiva
Najgore što može da se desi jesu hirurške komplikacije, među kojima je najčešće popuštanje šava (šavne linije) na želucu, ističe prof. dr Pavle Gregorić, direktor Klinike za urgentnu hirurgiju UKCS i barijatrijski hirurg.
- Popusti ta tzv. staplerska linija, šavna linija na mestu gde je želudac sužen, pa se sadržaj iz želuca izliva u trbuh i vrlo brzo dolazi do teškog zapaljenja trbušne maramice i posledično razvoja sepse. Simptomi su temperatura, bol, loše opšte stanje, malaksalost, a često dolazi i do drugih komplikacija, među kojima mogu biti i respiratorne, pa i otkazivanje bubrega. Ako se to odmah ne reši, a najbolje je reagovati u prva 24 sata, dolazi do tzv. protrahovane sepse koja se teško leči - naglašava dr Gregorić i dodaje:
- Nažalost, dvojica pacijenata starosti između 30 i 40 godina, koji su bili izuzetno gojazni, indeks telesne mase im je bio veći od 45, javili su nam se u Urgentni centar između petog i desetog dana od operacije u Turskoj. Došli su u veoma teškom opštem stanju, životno ugroženi. Dijagnostički smo ih obradili i videli da je reč o popuštanju te šavne linije. Ali, nažalost, već su imali uznapredovalu sepsu, gde ni pored hitno primenjenog lečenja, i hirurškog i anesteziološkog i antibiotskog tretmana nismo više bili u mogućnosti da im pomognemo.
foto: Instagram/ miljana_kulic_official
SLUČAJ MILJANE KULIĆ
Jedan od najpoznatijih slučajeva u javnosti u poslednje vreme, kad je krenulo naopako s Turskom, jeste slučaj rijaliti zvezde Miljane Kulić, koju je lečio upravo dr Gregorić i ceo tim Klinike za urgentnu hirurgiju UKCS zbog komplikacija koje su nastale nakon barijatrijske operacije u Turskoj.
- Pacijentkinja je došla kod nas u jako teškom opštem stanju zbog potencijalno smrtonosne komplikacije tromba u velikom venskom krvnom sudu u trbuhu, koju smo uspešno sanirali nakon dugotrajnog i zahtevnog lečenja u našoj ustanovi - kaže dr Gregorić.
PLAĆAJU I REOPERACIJU
Dr Skrobić dodaje da pacijenti operisani u Turskoj neretko dolaze i na reoperaciju.
- Imao sam pacijentkinju koju sam reoperisao jer joj se uvrnuo taj suženi želudac, nije mogla ni kap vode da proguta. Znači platila je privatno i reoperaciju. Eto još jednog pokazatelja da instant rešenje nikad nije dobro - objašnjava dr Skrobić.
Oba pacijenta su bila gojazna i za operaciju iz domena ove tzv. barijatrijske hirurgije. Ali to nisu ni pokušali da reše u Centru za lečenje gojaznosti UKCS, u kome svake godine urade između 80 i 100 hirurških procedura.
- Svi koji imaju problem s prekomernom kilažom mogu da dođu u UKCS, ali moraju da ispoštuju protokol i preoperativne pripreme. Najpre moraju da pokažu volju da smršaju, da idu redovno kod dijetologa, endokrinologa, a u tu pripremu su uključeni i psihijatar, kardiolog, pulmolog. Potom na konzilijumu našeg centra svi zajedno odlučujemo ko je pravi kandidat za operaciju. Tek tada se kreće sa ultrarestriktivnom ishranom u narednih tri do četiri nedelje kako bi se organizam pripremio za postoperativni tok - navodi dr Gregorić.
