Ipak, to nije bio poslednji put da je ovaj vojnik odlučio da pronađe svoju heroinu. 13. januara, 2024. godine, povodom proslave srpske Nove godine, Žan-Stefan je ponovo stigao u Kragujevac kako bi ovaj praznik proslavio sa svojom mezimicom.
Kako objašnjava, ni posle cele 24 godine odnos između ovo dvoje ljudi nije se nimalo promenio.
Žan-Stefan sa vrata je isprobao sve Miličine specijalitete o kojima prijateljima u Francuskoj stalno priča, a dane su ispunili raznim temama i prisećanjem na prvi susret.
- Stigao sam 13. januara da zajedno proslavimo pravoslavnu Novu godinu, a čim sam došao mnogo ljudi je želelo da me upozna. Čini se da svi pamte moju i Miličinu priču. Ona mi je nedostajala naravno, ali održavamo kontakt i svakako ću se truditi da se viđamo što više moežemo - počinje Francuz.
Kaže da je ovoga puta pored Miličinog grada Kraljeva, posetio i manastir Žiču, a da je prizorima oduševljen. Pored toplog zagrljaja i izgubljenog pogleda male devojčice sa Kosova i Metohije, Žan-Stefan pamti i najbolju hranu koju je ikada probao. Milica je sada odrasla žena, majka dvoje dece, a prema rečima vojnika - odlična kuvarica.
- Milica kuva mnogo dobrih jela, sarmi, bureka, ajvara, srpskih specijaliteta... Jedva sam čekao ponovo da ih probam, a u Francusku se vraćam sigurno sa nekoliko kilograma viška - kažeovaj čovek kroz smeh.
Žan-Stefan i Milica su satima razgovarali, upoznavali jedno drugo sa svojom decom, delili uspomene i suze. Ipak, Francuz kaže da mu svaka poseta prebrzo prođe, ali da planira da pokaže Milici i svoju domovinu.
- Razgovaramo o svim temama, poslednji put kada sam došao, u avgustu 2022. godine, posetio sam KiM. Tada sam bio sa svojim sinom i proveli smo 15 dana kod Milice. Uvek kada dođem kod nje dani su nam ispunjeni emocijama i vreme nam prebrzo prolazi, ali planiram opet da dođem. Takođe, planiram Milici da pokažem svoju domovinu, te bih voleo celu njenu porodicuda dovedem u Francusku - priča ovaj čovek i tužno dodaje da mu je vreme proletelo, pa već pakuje kofere za odlazak.
Podsetimo, Francuz je tokom 2000. i 2001. godine bio vojnik u međunarodnim trupama na Kosovu i Metohiji. Francuska baza nalazila se prvo u Banjskoj, a zatim u Novom Selu, a razlog boravka vojnika bile su intervencije u Kosovskoj Mitrovici, uključujući zaštitu takozvanog mosta Austerlic, koji je bio uništen u to vreme.
Žan-Stefan je štitio i konvoje u kojima su prevoženi Srbi iz sela Gojbulja kod Vučitrna do Kosovske Mitrovice tokom dana kako bi se snabdeli zalihama. Dok je obezbeđivao konvoj, primetio je jednu devojčicu koja je zabrinutim pogledom pratila majku do kamiona.
Pogledao je i osmehnuo se, kako bi je oslobodio briga i dao znak da je u sigurnim rukama.
- Nakon toga, kada je čula vojna vozila kako patroliraju selom došla je da vidi da li sam tu. Dobio sam jedan stidljiv osmeh sve do dana kada sam je tokom službenog obilaska sela video kako bere jagode, koje je obožavala. Prišla mi je i ponudila jednu, a nakon toga mi je svaki put mahnula - prisetio se ranije Žan-Stefan.
U tom trenutku, Milica je imala osam godina ali se seća jednog francuskog vojnika koji ju je voleo kao ćerku. Žan-Stefan joj je jednom rekao da bi voleo da ima ćerku i da će se zvati kao ona – Milica. Za kraj misije na Kosovu i Metohiji, pre povratka kući, francuski vojnici su napravili vojnu svečanost ispred seoske škole. Tom prilikom Žan je poklonio Milici lutku barbiku koju je kupio u Prištini.
Žan-Stefan danas živi u gradiću Arsaku, nedaleko od Bordoa i bavi se proizvodnjom vina, a on i njegova mezimica iz Srbije svoju bajku odlučili su da podele sa drugom decom.
Od svoje životne priče napravili su strip, koji je trenutno dostupan samo na francuskom jeziku. Kako kažu, cilj im je da inspirišu drugu decu i odrasle da veruju u čuda i da nikada ne prestanu da tragaju za onim što jarko žele da pronađu.
Kurir.rs/Telegraf
NE PROPUSTITE
Bonus video:
