Srpski naučnici rade na revolucionarnoj stvari - da posteljicu koja ostane nakon porođaja, a koja je svakako medicinski otpad, upotrebe kao prirodni materijal za implantat za dojke kod žena koje moraju da ih odstrane zbog raka. Ne samo da bi taj implantat bio urađen po meri pacijentkinje nego bi njegova prirodna, terapeutska svojstva doprinela regeneraciji tkiva dojke, pa možda čak imala i antitumorska dejstva, sprečavajući metastazu karcinoma.
- Suština našeg projekta je da povežemo znanja koja imamo o terapijskim svojstvima placente s tehnologijom 3D bioprintinga kako bismo razvili nova rešenja za rekonstrukciju dojke nakon mastektomije (odstranjenja dojke, prim. nov.), jer je rak dojke jedan od vodećih karcinoma i u svetu i u Srbiji, a smrtnost je velika. Sarađujemo sa KBC "Dragiša Mišović", gde uz pristanak porodilja prikupljamo placentu nakon porođaja. Naš implantat bi bio prvi izrađen na bazi prirodnog materijala, što bi omogućilo regeneraciju tkiva dojke, a možda i zaštitu od metastaza. I na sve to bi bio personalizovan zahvaljujući 3D modelovanju putem bioprintera, pa kada žene čuju: "Žao nam je, mora mastektomija", pre toga ćemo napraviti istu takvu dojku - kaže za Kurir dr Hristina Obradović, naučna saradnica Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, rukovodilac projekta "Amnio Print Care", koji u okviru programa PROMIS 2023. finansira Fond za nauku Republike Srbije, a u kome učestvuju i naučnici iz Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu i Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Posteljica (placenta) medicinski je otpad, što, kako ističe Obradovićeva, uopšte ne bi trebalo da bude.
- Pokazano je, u naučnoistraživačkim pretkliničkim studijama na različitim ćelijskim modelima u laboratorijama, da tkivo placente ispoljava regenerativna i antitumorska svojstva. Na raznim životinjskim modelima raka, između ostalog i raka dojke, pokazano je da smanjuje zonu tumora. Međutim, za primenu na pacijentima neophodno je potvrditi to isto i u kliničkim ispitivanjima. Nadamo se da bi implantat na bazi placente doprineo regeneraciji tkiva dojke koje je odstranjeno - objašnjava mlada naučnica, dodajući:
PORAZNE BROJKE
4.447 novoobolelih je od raka dojke u Srbiji u 2021. prema podacima "Batuta"
1.765 žena umrlo je od karcinoma dojke u Srbiji 2021. prema podacima "Batuta"
- Trenutna rešenja za rekonstrukciju dojke su bezbedna, ali postoji verovatnoća da će se pojaviti neželjeni efekti poput pucanja silikona, infekcije, hematoma.
Na putu do uspeha kom se nadaju, a da li će ga i biti, videće krajem 2025, kada dvogodišnji projekat treba da završe, važan saveznik im je i imunološki aspekt posteljice. Vrlo nisko je imunogena, što znači da ne izaziva imunološki odgovor.
- U velikom broju istraživanja pokazano je da praktično ne dolazi do njenog odbacivanja prilikom primene i zato bi bila pogodna za neki vid doniranja u javnim bankama. Naša očekivanja su da će rezultati ovog projekta motivisati porodilje da doniraju tkivo posteljice kako bi se pripremili implantati dostupni drugim ženama, koji bi potom bili urađeni po meri žene, što je personalizovana medicina - navodi Obradovićeva.
ZA ŠTA SE SVE UPOTREBLJAVA POSTELJICA
- prva upotreba u regenerativnoj medicini bila je za regeneraciju kože, dvadesetih godina prošlog veka
- za regeneraciju rožnjače
- komercijalno dostupna rešenja za zarastanje rana
- iz nje se mogu izolovati matične ćelije
Sve žene daju dobrovoljni pristanak, koji u svakom momentu mogu povući, a naučnici ne znaju nijedan njihov lični podatak jer su placente zavedene pod šiframa. Ipak, nije lako doći do pravog materijala.
- To isključivo mora da bude carski rez, da bi uzorak bio što sterilniji. U ovo istraživanje ne ulaze posteljice porodilja sa hroničnim bolestima, zbog lekova koje uzimaju. Placenta previja takođe može biti problematična jer je teška za obradu s obzirom na to da je rascepkana. Nama, zapravo, od placente treba samo tanka membrana koja okružuje bebu, ali najbolje bi bilo da je u celom komadu, da možemo da je obrađujemo i imamo dovoljno za uzorak. Zasad prikupljamo jednu placentu nedeljno, a planiramo da ih skupimo više od 50, jer nikad se ne zna kakav će biti njihov kvalitet - ističe Obradovićeva i dodaje da su najzahvalniji majkama jer ovim daju veliku podršku naučnim istraživanjima koja će, nada se, dovesti i do revolucionarnog implantata za obolele žene.
Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
