Dvoje učenika, brat i sestra, ostali su bez oca koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Majka sa sinom prodaje bosiljak ispred crkve, jer je porodica u teškoj finansijskoj situaciji. Da li deci zbog teške životne situacije u kojoj se nalaze treba "progledati kroz prste" i pokloniti im neke ocene ili treba da imaju tretman kao sva ostala deca.
Ovo je pitanje koje je postavila jedna nastavnica osnovne škole na društvenoj mreži u grupi za nastavnike, a njeno pitanje izazvalo je različite reakcije prosvetara.
- Poštovane kolege, prosvetni radnici, volela bih da čujem vaše mišljenje. Dvoje učenika, brat i sestra ostanu bez oca, poginuo u saobraćajnoj nesreći letos. Majka očajna, dolazi u školu, traži podršku. Slabog imovinskog stanja. Prodaje sa sinom bosiljak ispred crkve. Održali smo Odeljenjsko veće u septembru gde je dogovoreno da maksimalno izađemo u susret toj deci. PP služba redovno radi sa njima i prati ih. Majka je bila i kod mene, očajna i zabrinuta. Deca ko deca. Na svoj način se bore i nekada su i buntovni, nekada povučeni, neka ih, teško im je. Neke kolege smatraju da ova deca treba da se isto tretiraju kao i sva ostala deca. Ocena ili razumevanje, šta je po vama važnije? - upitala je ona.
Mišljenja kolega su bila različita. Mnogi su smatrali da je razumevanje situacije u kojoj se deca nalaze, naravno, neophodno, ali da "to ne znači poklanjanje nerealnih ocena ili opraštanje nekih većih prekršaja".
- Naći pravu meru između razumevanja i rada. Ako se iz sažaljenja ovoj dečici popusta,šta će se dobiti? Mislim, to je "magareća usluga". Zato, razgovarati, pomagati, bodriti... Treba ih izvesti na pravi put i pomoći toj nesrećnoj samohranoj majci - jedan je od komentara.
Drugi nastavnik je istakao da je "za očekivati da se nastavnik uvek prema svim učenicima ponaša ljubazno i profesionalno jer je svoj deci život težak".
- Ako dete bez oca ide okolo i vređa i čupa drugu decu nasumično, mora odmah da se reaguje i da se tom ponašanju stane na put. To drugo dete će biti istraumatizovano za čitav život. Što se tiče ocena, 3+5 je uvek 8, fotosinteza uvek stvara kiseonik od ugljen-dioksida a ne obrnuto, sutra ti niko neće praviti ustupke ako kažeš "pa znate meni je umro otac, za mene je 3+5=9" - smatra jedan od nastavnika.
Sa druge strane, bilo je dosta i onih koji smatraju da je najbitnije deci pružiti apsolutnu podršku:
- Dete sam prosvetnog radnika, i jedine reči koje mi je tata uputio pre prvog radnog dana su bile: "Budi vetar u leđa detetu koje je bez roditelja, detetu koje je bolesno, detetu iz razvedenog braka, detetu loše materijalne situacije... druga deca će se snaći, na ovaj ili onaj način, jer imaju svoj vetar u leđa, a ti to budi onima koji to nemaju".
Svog detinjstva prisetila se još jedna nastavnica koja je istakla da iz svog iskustva zna koliko je važna podrška celog sistema u situaciji kada dete prolazi kroz težak period.
- Dete bez oca i sa majkom koja je obolela od malignog melanoma. Mene je odškolovala Pedagoska akademija "Ivo Andrić" u Vranju, a kasnije i Učiteljski fakultet. Uzvratila sam tako sto sam bila djak, a kasnije i student generacije i zahvaljujuci njima radim posao koji volim evo punih 26 godina.
NE PROPUSTITE
