Društvenim mrežama kruži upozorenje da hakeri građanima ponovo skidaju novac sa računa i da su meta najstariji. Od septembra prošle godine Narodnoj banci Srbije su se, zbog hakerske prevare, obratile 42 osobe, ali broj onih kojima je skinut novac sa računa je i do četiri puta veći, rekao je Bojan Terzić iz Narodne banke Srbije za RTS i objasnio šta odaje hakere kada se u SMS predstavljaju kao Pošta ili kurirska služba.
Od prošle godine u Srbiji su bila dva naleta hakerskih prevara - zloupotreba digitalnog novčanika Apple Pay u proleće, dok se od septembra pretežno zloupotrebljava Google Pay ili se izvrši jedna transakcija na osnovu podataka sa kartice koje su korisnici negde ostavili, objašnjava Terzić:
- Prošle godine Narodna banka Srbije je uspela kroz postupke, određenje supervizorske mere, da 288 korisnika obešteti za ukupno 17,5 miliona dinara. I ta fišing kampanja je posebno bila aktivna tokom maja i juna, a na meti su bili korisnici različitog uzrasta.
Napomenuo je da su građanima prethodnih nedelja stizali SMS-ovi u kojima im se traži da unesu podatke kako bi im stigao izvesni paket.
- Taj paket verovatno nismo naručili, možda neko i jeste, pa nije mogao da napravi jasnu razliku. Ta je prevarna šema bila i prošle godine i u ovom drugom talasu. Uglavnom korisnici ostavljaju podatke sa kartice i jednokratnu lozinku. Kod ovih pritužbi koje mi dobijemo, uglavnom se radi o korisnicima koji zaista očekuju taj paket. Zbog toga verovatno i dođe do toga da nasednu na tu vrstu prevare - dodaje Terzić.
U takvoj situaciji, ističe, NBS u odgovoru na pritužbu građana procenjuje standard krajnje pažnje.
- Znači, da li je korisnik bio krajnje pažljiv ili nije i od toga zavisi da li će banka ili korisnik snositi gubitak. Međutim, Narodna banka Srbije je u prethodnom periodu, a tako će biti i ovaj put, razmatrala neke druge aspekte - u smislu odgovarajućih standarda autentifikacije u slučaju ovih digitalnih novčanika.
Da li će neko snositi gubitak ili dobiti novac nazad procenjuje se od slučaja do slučaja.
- Imali smo jedan slučaj korisnice koja je porodilja, koja je posle nekoliko dana od porođaja dobila takvu jednu poruku. U takvim situacijama se uzimaju i te okolnosti u obzir.
U slučaju hakerske prevare, građani se prvo obraćaju banci, a zatim, ako nisu zadovoljni postupanjem banke, mogu se javiti NBS.
- Banke imaju rok od 15 dana od podnošenja prigovora da reše to... Pošto kartične šeme imaju pravilo da ukoliko odate jedinstvenu šifru, OTP kod - jednokratnu lozinku koju dobijete SMS-om, takve reklamacije uopšte ne prihvate.
U drugom talasu hakerskih prevara, od septembra do sada, NBS su se obratile 42 osobe, ali je taj broj, ističe Terzić, i do četiri puta veći - jer su mnoge prijave išle samo preko banke.
Iz NBS upozoravaju građane i na lažne ankete.
- Na društvenim mrežama se kreira neki lažni logo i anketa banke i korisnici ostavljaju podatke, što prevarantima omogućava čak da instaliraju njihovu mobilnu aplikaciju. To je mnogo opasniji oblik prevara, zato što kad vi ostavite podatak o kartici, neko će vam skinuti novac do iznosa koji imate na toj kartici, ili, eventualno, na računu. A u ovom slučaju se čak dešavalo da se podiže kredit - kaže Terzić.
U toku su, kaže, postupci za četiri banke, kako bi se unapredila sigurnost i bezbednost korišćenja njihovih aplikacija.
Kurir/RTS
NE PROPUSTITE
