Osim morbila, koje su se ponovo pojavile u Srbiji, našoj zemlji preti i poliovirus, koji dovodi do dečje paralize, jer je opao obuhvat vakcinisane dece! Koliko je ovaj virus opasan, govori i podatak da kod pet do 10 odsto osoba s paralizom dolazi do smrtnog ishoda zbog paralize mišića za disanje.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), naša zemlja je sa umerenim, odnosno srednjim rizikom od ovog virusa, jer se nalazimo u neposrednom okruženju zemalja koje su visokorizične, pokazao je najnoviji izveštaj Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Prošle godine se navršilo 25 godina od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečje paralize izazvanog divljim poliovirusom u evropskom regionu SZO - Turskoj 1998.
foto: Shutterstock
Importovanje divljeg virusa
- Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine, i taj status se održava 22 godine. Naša zemlja je u neposrednom okruženju zemalja koje je SZO proglasila zemljama visokog rizika za uspostavljanje transmisije u slučaju importovanja divljeg poliovirusa, a i sama je u grupi zemalja sa umerenim (srednjim) rizikom. Osim toga, više puta je potvrđen ilegalni transport i u prethodnim godinama veoma aktuelan boravak u Srbiji osoba (azilanti i migranti) iz zemalja u kojima se polio endemski održava (Avganistan, Pakistan), kao i iz drugih zemalja - navodi se u izveštaju povodom nedelje imunizacije u evropskom regionu SZO "Zaštita generacija".
Podsećaju i da je imunizacija doprinela iskorenjavanju dečje paralize.
- Treba insistirati na kontinuiranom sprovođenju obavezne imunizacije, jer svaki pad obuhvata nosi sa sobom rizik od pojave vakcinama preventabilnih bolesti i izbijanja epidemija, što bi bilo dodatno opterećenje za zdravstveni sistem.
foto: Shutterstock
Narušen kolektivni imunitet
Pedijatar dr Saša Milićević naglašava da je dečja paraliza opasna bolest koja je dugo držana pod kontrolom zahvaljujući vakcini.
- Dečja paraliza zahvata nerve i mišićno tkivo, a oboleli imaju teška oštećenja. Poslednjih godina roditelji su se opustili i kolektivni imunitet je narušen, što preti da se zaboravljene bolesti vrate. Zato je važno da održimo ritam imunizacije. Treba vremena da se obuhvat poboljša, jer je procenat preko 95 odsto važan za imunološki bedem.
foto: Kurir televizija
Što se tiče simptoma ove bolesti, dr Milićević navodi slabost, atrofiju mišića, jake bolove u predelu vrata i leđa.
Sve o dečjoj paralizi
Virus dovodi do oštećenja nervnog sistema uzrokujući paralizu
Kod jedne od 200 zaraženih osoba razvija se paraliza
Kod 5-10 odsto osoba s paralizom dolazi do smrtnog ishoda zbog paralize mišića za disanje
Prenosi se direktnim kontaktom fekalno-oralnim
Bolest dece uzrasta do pet godina života u 80 do 90 odsto slučajeva
Poslednji slučaj u Srbiji registrovan je 1996. godine
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
- Deca zbog toga teško mogu da funkcionišu, a u zavisnosti od osobe, prvi simptomi mogu da se jave već i do prve godine života. Proces lečenja je dug i težak.
Simptomi
temperatura
slabost
glavobolja
mučnina
povraćanje
jaki bolovi u mišićima
ukočenost vrata i leđa
Odvija se u bolničkim uslovima uz stalni nadzor lekara, i pedijatra i fizijatra, lečenje je neizvesno i ostavlja teške posledice. Važno je izbeći pojavu poliovirusa i ove bolesti, a jedino oružje protiv nje je vakcina.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
O vakcinaciji protiv dečje paralize
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd navodi da se imunizacija protiv dečje paralize sprovodi kada dete navrši dva meseca života.
- Aktivna imunizacija se sprovodi inaktivisanom polio vakcinom (IPV). Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaksim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje (primarna serija) i treba je navršiti do šest meseci. Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaksim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.
foto: Shuterstock
Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze pojedinačne IPV vakcine (Imovaks polio) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole. Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica treba da se vakcinišu nedostajućim dozama IPV do navršenih 18 godina života.
Inače, od 2015. godine primarna vakcinacija protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip B sprovodi se sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine (DTaP-IPVHib), a u 2022. iznosila je 91,9 odsto. Obuhvat u 12 okruga dostigao je ciljnu vrednost od 95 odsto i više, u Beogradu 85,8 odsto, a najniži obuhvat bio je u Surdulici - 70,4 odsto, i Mionici - 56 odsto. Na teritoriji Vojvodine najniži obuhvat zabeležen je u Odžacima - 79,1 odsto, i Titelu - 72,1 odsto.
