Mnogi zanati u našoj zemlji izumiru, pa tako i opančarstvo. A nekada se sa srpskim opankom svuda išlo, gazio je šumadijski kljun i po njivi, na veselju, ali i u ratu. Danas opanke koriste samo kulturno-umetnička društva, a u Srbiji opančari polako nestaju - ostalo je svega pet-šest ozbiljnih opančara koji ovaj zanat čuvaju od zaborava!
Jedan od njih je i Miroslav Pavlović (54) iz sela Kloka kod Topole, koji se opančarstvom bavi već 40 godina. Nekada je njegov otac vodio opančarsku zadrugu, a on je zanat učio od starih majstora. Danas radi sa još dva majstora, a povremeno mu i sin uskoči u pomoć. Sve se radi ručno.
Ima posla
- Već 40 godina radim za kulturno-umetnička društva, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Po Australiji, Americi, Evropi, nema zemlje u koju nisam slao opanke. Radimo i pojedinačne narudžbine, naručuju ljudi i za dečicu, bebe, ali i za odrasle. Imamo dosta posla, hvala bogu, ne može da se stigne. Mnogo više se sada poručuje nego ranije - priča nam Pavlović.
Prodaju se skoro sve vrste, ali najviše šumadijski bez vrha, ali i s kljunom, ali i vlaški. Kaže da u Srbiji nema mnogo kolega koji se ovim poslom bave ozbiljno, svega petoro, šestoro.
- Ima nekih preprodavaca koji kreću da prave, ali ne znaju. Opanak nije da ga pravi svako, ne može da se postane opančar za noć ili za godinu. Zanat mora dobro da se ispeče, jer stružiti srpski opanak nije lako. Treba da se struže, da se opanku da forma. Prvo se skroji koža, pa se potopi u vodu da ona prepije, da malo otpusti, pa posle se cvikuje, na kalupe plastične se šije i to kad se uradi na kalupima, sačekamo do sutra da se osuši, da opanak dobije svoju formu, kad se osuši, vade se ekserčići i dalje se kroji i opkraja i šije opanak - objašnjava za Kurir proces pravljenja opanaka Pavlović.
Džinovski par
Naručuju i kafane
Miroslav pravi i velike opanke od čak jednog metra.
- To je više reklama, ljudi to uzimaju i naručuju za kafane i etno-restorane, neki čak i za kuću kao ukras. Taj opanak ide na kilo, a dugačak je do metar - kaže Miroslav, koji je dosad napravio više od 10.000 opanaka.
NE PROPUSTITE
Kupuju i poznati
Nakon sušenja, kaže, opanak može da se završi za dva do tri sata, dok šumadijski zatvoreni opanak ne može ni za dan da se napravi. Njegove opanke nose i stranci, ali i poznate ličnosti.
- Imali smo i poznate mušterije. Dolazio je sin Bate Živojinovića da kod mene kupi opanke. Potom Snežana Đurišić, Era Ojdanić, naručivao je za ansambl "Kolo" i Radojica Kuzmanović... Radio sam i za Karađorđeviće. Dolazio je i jedan Amerikanac, košarkaš neki, s prevodiocem je bio. Radio sam mu opanak u broju 50. Kupuju i stranci kad dođu na odmor u Srbiju - priseća se naš sagovornik i dodaje:
- Kažem vam, za 10 godina ko bude znao ovaj zanat, on će biti uspešan čovek. Šteta je što omladina danas neće da uči zanate, ni za opančara, ni za obućara.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
