Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Ćirila i Metodija, praznik koji je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom.
Postoji jedno važno pravilo kojeg se pridržavaju svi vernici - Na dan Svetog Ćirila i Metodija svi poslovi se odlažu. Običaji nalažu da sve poslove po kući treba da ostavite za drugi dan, jer se na ovaj praznik ne pere, ne šije, niti se rade bilo kakvi teži poslovi. Narodna verovanja kažu i da je dobro da na današnji dan deca i studenti čitaju knjige, kako bi dobro učili tokom cele godine. Ovo je dan kada se praznuje i kada je neophodno otići u crkvu i upaliti sveću.
Naime, Ćirilo i Metodije su bili grčka braća iz Soluna, koji su širili pismenost i hrišćanstvo među nepismenim Slovenima u Velikomoravskoj kneževini i Panoniji.
Svojim radom oni su pomagali kulturni napredak Slovena zbog čega su ostali upamćeni kao "slovenski apostoli".
Prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga, Ćirilo i Metodije su udarili temelje slovenskoj pismenosti. Njihovi učenici Kliment i Naum su sastavili pismo Ćirilicu.
Kod Rusa, Ukrajinaca, Bugara, Makedonaca, Slovaka i Čeha dan svetih Ćirila i Metodija je kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture.
Stariji brat Metodije proveo je kao oficir deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako naučio slovenski jezik.
Po povratku u Grčku zamonašio se, a malo posle toga pridružio mu se i mlađi brat Ćirilo (Konstantin). Kada je hazarski car Kagan tražio od cara Mihaila propovednike hrišćanstva, car mu je poslao braću Ćirila i Metodija. Oni su ubedili prvo Kagana, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo. Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski.
Na poziv kneza Rastislava otišli su u Moraviju da šire Hristovu veru, a umnožene crkvene knjige podelili su sveštenicima da uče omladinu. Vizantijski misionari otišli su i u Srbiju, koja je hrišćanstvo prihvatila u drugoj polovini IX veka, oko 867-874. godine.
Njegovo delo nastavili su njegovi učenici sa Svetim Klimentom kao episkopom na čelu. Prešli su Dunav i stigli na jug, u Makedoniju (Ohrid) i tu produžili započeti posao braće Ćirila i Metodija. Nazivaju se još i ravnoapostolnim svetiteljima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
