BEOGRAD - Vest da je Evropska organizacija za nuklearnu fiziku (CERN) ove godine otkrila postojanje nove čestice, koja bi mogla biti Higsov bozom, obišla je svet, a u ekipi istraživača bili su i naučnici iz Srbije.
Profesor Đorđe Šijački, naučni savetnik Instituta za fiziku, objasnio je da je osnova za istrazivanja u CERN-u Veliki hadronski sudarač (LHC), a da je u međunarodnoj ekipi okupljenoj oko dva najveća detektora i veći broj istraživača iz Srbije.
LHC je akcelerator prečnika 27 kilometara, koji se nalazi stotinak metara pod zemljom ispod švajcarsko-francuske granice, kod Ženeve.
"Da bi fizičari mogli da analiziraju podatke, moraju da se naprave detektori i postoje četiri detektora u CERN-u. ATLAS je najveći detektor", rekao je Šijački, koji je deo naučnog tima koji učestvuje u projektu ATLAS.ATLAS, što je skraćenica od "toroidni LHC aparat", težak je 7.000 tona i ima prečnik od 25 metara.
"On je, grubo rečeno, kao petospratna zgrada", rekao je Šijački. On je napomenuo da sve teorije o zakonitostima koje vladaju u mikrosvetu treba proveriti eksperimentalno. U eksperimentu ATLAS učestvuje i grupa srpskih istraživača sa Instituta za fiziku i Nuklearnog instituta u Vinči.
Rukovodilac grupe srpskih fizičara na eksperimentu CMS CERN-u Petar Adžić izjavio je da su ATLAS i CMS dva najveća eksperimenta u fizici čestica.
ATLAS i CMS, što je skraćenica za "kompakt muon solenoid", završeni su pre dve godine i kada je veliki akcelerator počeo da radi, dva detektora su počela da skupljaju podatke, kazao je Adžić, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.
"Već imamo prve rezultate - kao što znate, ove godine smo otkrili novu česticu i sada pokušavamo da utvrdimo da li je to ona koja se traži, koju smo predvideli. Reč je, naravno, o Higsovom bozonu", kazao je on.
Prema njegovim rečima, detektor CMS je dugačak, u formi cilindra, oko 20 metara, dijametra 15 metara, a teži oko 12,5 tona, i jedan je od najkompleksnijih instrumenata koji je ikada napravljen.
Adžić je naveo da međunarodna ekipa oko tog detektora broji 3.800 ljudi, među kojima je i srpska ekipa, koju čine naučnici iz Instituta u Vinči i sa Fizičkog fakulteta.
Šijački je napomenuo da je rad u CERN-u tako zamišljen da nema odliva mozgova jer istraživači rade neko vreme u toj organizaciji, a potom se vraćaju u svoje matične institucije, gde nastavljaju da rade i prenose znanje.
"To je idealna situacija za zemlje kao što je naša, gde postoji veliki problem sa odlivom mozgova", rekao je on, ocenivši da je budućnost Srbije u nauci, prenosu tehnologija i kontaktima s vrhunskim svetskim istraživačima.Higsov bozom, koji zbog karakteristika nazivaju i "Božjom česticom" zbog uloge u stvaranju univerzuma.
Ukoliko bude definitivno potvrđeno da je novootkrivena čestica zaista Higsov bozom, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici. Postojanje ove čestice otvara put ka boljem razumevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma, pa čak i života.
Hojer: Otkrili smo novi bozon i stekli novog člana - Srbiju
Generalni direktor CERN-a Rolf Diter Hojer izjavio je da je ponosan što je Centar ove godine otkrio novi bozom i stekao novog člana - Srbiju."Posebno sam ponosan što smo ove godine otkrili novu česticu, kao što je Higsov bozom, a u isto vreme stekli i novog člana - Srbiju", rekao je Hojer, koji je u Beogradu prisustvovao otvaranju izložbe "CERN u Srbiji".Srbija je 10. januara postala pridružena članica CERN-a, što je korak pred puno članstvo. Jugoslavija je od 1954. bila jedna od zemalja članica tog Centra, a iz članstva se povukla 1961. godine.Nazvavši povratak Srbije u CERN "istorijskim trenutkom", Hojer je izrazio uverenje da će saradnja Srbije i Centra biti odlična. "To će pružiti mnoge prilike Srbiji", ocenio je on i podsetio da saradnja već postoji u istraživačkom sektoru."Mislim da sada možemo da proširimo saradnju i na obrazovni i inženjerski sektor, na mogućnosti da građani Srbije postanu osoblje CERN-a, a zatim da se vrate u svoju zemlju i sa sobom donesu ne samo znanja vezana za njihovu profesiju, već i veštine menadžmenta i iskustva međunarodnog rada", kazao je Hojer.Podsećajući da u CERN-u rade državljani stotinak zemlja, Hojer je ocenio da rad u međunarodnom okruženju predstavlja veliku prednost i da nema nikakve veze s veličnom zemlje.Govoreći o novootkrivenoj subatomskoj čestici, za koju su naučnici CERN početkom jula saopštili da bi mogla biti Higsov bozom, koji zbog karakteristika nazivaju i "Božjom česticom" zbog uloge u stvaranju univerzuma, Hojer je rekao da je 100 odsto siguran da je nova čestica bozon i 99 odsto siguran da je Higsov bozon, ali da će se više znati početkom sledeće godine.
