BEOGRAD - Srbija je među zemljama sa najstarijim stanovništvom u Evropi, a na dnu lestvice je po uključivanju starijih osoba na tržište rada, rečeno je na predstavljanju izveštaja o starenju populacije u svetu.
"Situacija u Srbiji nije idealna. Srbija spada u zemljesa najstarijom populacijom u Evropi", rekla je na konferenciji za novinare programska koorinatorka Populacionog fonda UN u Srbiji (UNFPA) Marija Raković.
Ona je navela da je, prema popisu iz 2002. godine, udeo starijih od 65 godina u stanovništvu u Srbiji bio 17,3 odsto, a mladih 19,2 odsto, što, kako je ocenila, govori o tome koliko je izraženo starenje društva. Predstavnica mreže HelpEjdž internešenal (HelpAge International) Vahida Huzejrović je rekla da je dinamika starenja u svetu takva da će do 2050. godine biti više starijih osoba od osoba mlađih od 15 godina.
"Svake sekunde u svetu dve osobe napune 60 godina. To je 580 miliona na globalnom nivou. Trenutno svaka 9. osoba ima 60 godina, a 2050. to će biti svaka peta osoba", rekla je ona.
Na predstavljanju izveštaja o položaju starijih osoba u svetu, koji su pripremili UNFPA i HelpEjdž internešenal, rečeno je da je zabluda da starije osobe ne doprinose društvu i da predstavljaju teret. Predstavnica Crvenog krsta Srbije Nataša Todorović navela je da, prema istraživanju, 67 odsto starijih osoba u svetu i 60 odsto u Srbiji smatra da postoji starosna diskriminacija.
"Stariji ljudi igraju vitalnu ulogu u društvu. Oni daju više nego što dobijaju", navela Todorovićeva. Ona je navela da, prema istraživanju, u svetu 47 odsto starijih muškaraca i 24 odsto žena rade i to uglavnom u neformalnom sektoru.
U Srbiji je 23,81 odsto radilo u poslednjih meseca dana, rekla je ona i dodala da je reč ili o visokokvalifikovanim zanimanjima, poput lekara, advokata i stomatologa, ili nekvalifikovanim zanimanjima.
Lidija Kozarčanin iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu je rekla da je Srbija na dnu lestvice po uključivanju starih na tržište rada. Dok je u Norveškoj dve trećine osoba u starosnoj grupi 55 do 64 godina aktivno na tržištu rada, u Srbiji je to manje od jedne trećine, rekla je Kozarčanin.
Ona je rekla da je primena propisa dosta dobra na nacionalnom nivou, dok izazovi postoje na lokalnom nivou zbog nedostatka sredstava u nekim opštinama. U istraživanju čiji su rezultati danas predstavljeni učestvovao je veliki broj agencija UN i međunarodnih organizacija, kao i 1.300 starih iz 36 zemalja, uključujući Srbiju, BiH i Albaniju u regionu. U izveštaju "Starenje u 21. veku" su predstavljeni podaci koje je prikupio Crveni krst Srbije u okviru fokus grupa u Beogradu (Savski Venac), Kragujevcu (ruralna i urbana sredina) i Trsteniku (ruralna sredina).
