Slava Bogu!Na Božić je došao Bog, uselio se u nas, da bi nas naučio kako da jedni druge zagrlimo, jedni drugima oprostimo. Bog je nama oprostio, kako da se mi usudimo da jedni drugima ne oprostimo? Volimo jedni druge ljubavlju koja ne traži svoje, koja se ne gordi, koja sve trpi, svemu se nada! Imajmo na umu da se ta ljubav prostire na celokupnu prirodu oko nas, kojom nas Bog daruje, hrani i raduje! Ne zaboravimo da dolazak Sina Božjeg u svet ima kosmički značaj! Preko tog događaja spasavaju se od smrti ne samo ljudi nego i čitava Božja tvorevina. Slaveći Božić, deco naša duhovna, mi uvek iznova podsećamo sami sebe i jedni druge na neizrecivu i sveprožimajuću božansku ljubav i proslavljamo ljubav kojom nas je Bog zavoleo pre nego što mi zavolesmo Njega i kojom nas večno voli.Potreban mirPored ljubavi, koja je sveza savršenstva, danas su nam preko potrebni mir i dobra volja. Zato u našim srcima uvek, a posebno o Božiću, treba da odjekuje anđeoska pesma: Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja! Ova božićna poruka, braćo i sestre, sadrži u sebi tri velike istine i na ovim rečima se, kao na tri kamena-temeljca, zasniva način, smisao i konačni cilj ljudskog života.Prva istina jeste poziv čoveku da proslavlja Boga. Slaviti Boga može samo onaj ko je otkrio najdublji smisao života. Što je dublje znanje o Bogu kao Tvorcu, Promislitelju i Darodavcu svih dobara, to je veća čovekova radost života, to je veća i njegova spremnost da slavi Boga.Druga istina jeste mir na zemlji. Mirotvorstvo je Božje svojstvo. Njime čovek postaje sin Božji, po reči Hristovoj: Blaženi mirotvorci jer će se sinovima Božjim zvati! Samo oni ljudi koji se pomire sa Bogom i sa ljudima oko sebe mogu naći mir u svojoj duši; jedino takvi ljudi su istinski mirotvorci.Treća istina jeste dobra volja među ljudima kao temelj ljudskog zajedništva. Tamo gde se rodi mir, nastupa dobra i blaga volja među ljudima.Živimo u vremenu u kome su ove vrednosti - hrišćanske i, verujemo, večne - obezvređene i zapostavljene. Duhovna kriza ostavlja strašne posledice po međuljudske odnose. Ponovo ne govori brat sa bratom, sin sa ocem, kum sa kumom, sused sa susedom. Razloga i opravdanja, smislenih i besmislenih, kao i uvek, ima na pretek. Pitamo se: zar je moguće da nas toliko pomračuju naše vlastoljublje i samoljublje da nam sve ovosvetsko bude dragocenije od oca, majke, brata, sestre, kuma, suseda, bližnjega? Naše vreme je odavno vreme potresa, socijalne nesigurnosti i otuđenja. Živimo u vremenu u kome je sve na prodaju, u kome se trguje svim i svačim, pa i istinskom slobodom i ljudskim dostojanstvom.Vraćanje poverenjaAli zato što je vreme takvo kakvo jeste, zbog toga što je ono takvo otkako je greha i što će takvo biti dok je zla u svetu, Božić nam vraća poverenje i u ljudsku dobrotu i ljubav i budi nadu da ona ne samo može da zasija u srcima ljudskim već i da se može, milošću Božjom, projaviti i kroz ljudske institucije uprkos osionosti silnika ovoga sveta i veka.Božić je Dan utehe i nade za sve izbegle i izgnane, pa i za sve one iz roda našega koji jedu gorki izgnanički hleb. Ne tugujte i ne očajavajte, deco naša duhovna, setite se da je najveći i najpoznatiji Izgnanik u rodu ljudskom bio niko drugi do Bogomladenac Vitlejemski! Sa Njim su Presveta Bogorodica i pravedni Josif, čim je došao u ovaj svet, morali da beže iz Zemlje obećane u Zemlju ropstva.Božić je Dan radosti i za narod Svetoga Save. Očinski brinući pozivamo vas da ne zaboravite svoju pravoslavnu veru i svoj jezik, da ne zaboravite bogomolje i grobove svojih predaka, da ne zaboravite svoje svetosavske korene koji su ovde u ovoj zemlji Božjoj koja se Srbijom zove i u drugim krajevima koji su vekovna postojbina Srbinova.Božić je Dan kojim počinje i Vaskrsenje, a Vaskrsenja ne biva bez stradanja, stradalna deco naša na Kosovu i Metohiji! Znajte, zapamtite i naučite decu svoju da bi oni naučili decu svoju da je izgnani jevrejski narod skoro dvadeset vekova čekao dan povratka zemlji otaca svojih, a srpski narod pet vekova čekao oslobođenje Stare Srbije.Božić je Dan u kojem smo oslobođeni od okova greha, smrti i Satane, a ovogodišnji Božić slavimo pred početak svečanog obeležavanja 1.700-godišnjice Milanskog edikta, kojim je sveti car Konstantin hrišćanima dao slobodu i pravo da Hrista slobodno proslavljaju. Nažalost, u ovoj jubilarnoj godini slobode hrišćanskog ispovedanja vere upravo ta sloboda uskraćena je našoj braći i sestrama pripadnicima Ohridske arhiepiskopije, čijeg poglavara, arhiepiskopa Jovana, drže zatočenog u tamnici oni koji već više decenija ne dozvoljavaju da rizu Hristovu, bezbožnom rukom razderanu, ponovo sastavimo. U ovom danu, kada se zemlja raduje sa nebom, upućujemo reči ljubavi, utehe i ohrabrenja deci Ohridske arhiepiskopije, na čelu sa njenim Predstojateljem i Svetim sinodom.Podizanje iz prašineBog je sišao sa neba na ovaj sveti dan da bi nas iz prašine digao iznad svakog neba i iznad svake zemaljske tajne. Ovo je naša radost, naše veselje i naša uteha, koje nam daje Božić. I zbog toga vas na ovaj blagi dan, deco naša duhovna, pozivamo da se saberete u Crkvi koja je Telo Hristovo, na svetoj Liturgiji u kojoj nam se daje Hristos, jer izvan Crkve nema spasenja, jer izvan Crkve nema Spasitelja. Radosno vas pozivamo - vraćajte se Bogu Živom! Blago nama kada se Bogu vraćamo! A kome bismo drugome ako ne Bogu? I kada bismo se vratili ako ne u ove božićne dane? Neka je blagosloven ovaj sveti dan i vi budite blagosloveni u tom svetom danu, Hristovom rođendanu. U Njemu se rađamo i preporađamo, u Njemu postajemo ljudi, bogoljudi, i dobijamo svoj istinski i neprolazni smisao. I tako osećajmo i govorimo: Sa nama je Bog, neka razumeju svi narodi!Mir Božji - Hristos se rodi!Vaistinu se rodi!
