BEOGRAD - U Srbiji se najčešće procesuiraju slučajevi korupcije sa iznosima od 10 do 100 hiljada dinara, krupniji iznosi čine samo 15 odsto slučajeva, a korupcija se najčešće ne prijavljuje, kaže Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbija".Nenadić je ukazao da, prema istraživanju "Transparentnosti", veoma mali broj slučajeva korupcije bude prijavljen državnim organima i da se onda, kako proces dalje teče, sve "kao levak sužava"."Od broja krivičnih prijava koje dođu u tužilaštvo, jedan deo bude odbačen, a jedan deo kasnije dođe na sud. Tako da mi za ove dve godine posmatranja možemo govoriti o oko 1.000 optužnih akata koji su podignuti zaista zbog korupcije, ako se izuzmu one zloupotrebe službenog položaja u privatnom sektoru", objašnjava Nenadić."I onda imamo dosta duga suđenja, veliki raspon između vremena izvršenja krivičnog dela i momenta podizanja optužnice. Na svakom koraku sistema za borbu protiv korupcije imamo neke slabe tačke koje treba ispravljati", ukazao je Nenadić.Govoreći o prekršajima, Nenadić je istakao da je u našem sistemu skandalozna situacija da je do sada podneto samo 200 prekršajnih prijava prema zakonima koji treba da deluju preventivno, kao što je Zakon o javnim nabavkama, a u tom sektoru ima mnogo korupcije.To se prema njegovima rečima dešava, jer prekršaji u javnim nabavkama brzo zastarevaju, a isti problem je i kod krivičnog postupka gde takođe dolazi do zastarevanja dela korupcije.Istraživanje "Transparentnosti Srbija" je pokazalo i da su loše određeni organi koji bi trebalo da vode postupke, "i oni koji vide da ima korupcije ne mogu da pokreću postupke", a često se dešava da službe, kao što je budžetska inspekcija, nemaju dovoljan broj ljudi.Nemanja Nenadić kaže da najveći broj predmeta čine dela sa iznosom od 10 do 100 hiljada dinara, a četvrtina slučajeva se odnosi na korumpirane policajce, i to su najčešće prijave protiv saobraćajnih policajaca i zloupotreba u izdavanju dokumenata."Samo 15-ak odsto slučajeva čine krupniji iznosi od preko 10 miliona dinara, i to su predmeti koje vodi Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala", ukazao je Nenadić.Kako bi se promenila situacija i sistem učinio efikasnijim, prema rečima Nenadića, potrebno je da se promene zakoni, pre svega Krivični zakonik Srbije, kako bi ljudi koji uvide postojanje korupcije, prijavili to krivično delo, a ne da, kao što se sada dešava, trpe posledice zbog prijavljivanja.Nenadić kaže i da je važno pojačati kapacitete organa za borbu protiv korupcije, jer oni ni sada kada se većina slučajeva ne prijavljuje, ne mogu da obrade sve predmete.
