TEŽAK ŽIVOT RAŠKOVIĆA: Orlovi su nam komšije

KURŠUMLIJA - Težak život.Na jednoj kosini na Radanu u kućici od drveta, koja više liči na nakrivljenu letvaru, živi petočlana porodica Rašković. Na vrhovima ogromnih stabala koja širokim krošnjama štite njihov dom od nepredvidljivih vetrova gnezde se orlovi. Baš kao i ove ptice, i Zoran je na tom mestu sa suprugom Ivanom (22) svio svoje gnezdo, iz koga svoje vesele glavice pružaju Dušan (3,5), Lutka (2,5) i Aleksandra (15 meseci). Njihova kuća pripada kuršumlijskom selu Svinjištu.Da nemaju struju, za Raškoviće bi se moglo reći da žive u 19. veku. Bez električnih uređaja i bližih komšija oni se, za razliku od drugih, ne žale i ništa ne traže.

- Najveći problem imaju zimi, kad okuje sneg. Na ovakvim mestima brašno i druge životne namirnice nabavljaju se u jesen, da ima do Đurđevdana - priča Zoran, dok mu se njegovi „orlići“ penju u krilo.Zoranovi roditelji nisu želeli da njihov sin ostane ovde da živi. Potpuno svesni surovih uslova na planini, oni su ga još kao golobradog dečaka poslali u Beograd na školovanje. Zoran ih nije izneverio. Završio je srednju građevinsku školu i desetak godina radio na građevini.Kad su mu roditelji ostarili i kad više nisu mogli da rade i brinu o sebi, Zoran je, uprkos njihovom protivljenju, učinio ono što je mislio da mora. Napustio je posao i vratio se kući da bude uz njih. Radio je na imanju, sekao šumu, prao i mesio. Kad je shvatio da ne može sam, odlučio je da se oženi. Pronašao je devojku u selu Đake, a ubrzo su stigla i deca. Roditelji su umrli, a Zoran je ostao na planini.

- Sam bih se snašao u Beogradu, ali sa ženom i troje dece ne bih mogao da opstanem. Imam nešto stoke, sečem drva... - s uzdahom će on, svestan da život u ovim uslovima i nije život.Na pitanje šta im najviše nedostaje, i Zoran i Ivana kažu - ništa. Sve dok imaju jedni druge...

Kurir